Foto: Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia

Diže se panika bez razloga.

Teoretski, tu ima neke istine, ali se sad doista preteruje: infekcija koronavirusom neće značiti da vam preti i Alchajmer. Jer mogućnost je nešto veća, ali to je tako i kod drugih upala.

I nemački mediji su na velika zvona objavili rezultate jednog istraživanja u Danskoj. „Veća mogućnost za nervna oboljenja: COVID-19 povećava rizik od Alchajmera“ je na primer naslov kojim se okitila televizijska stanica ntv, prenosi Dojče Vele.

I nemački ministar zdravstva Karl Lauterbah preko društvenih mreža poručuje kako to „na žalost nije dizanje panike“ ,ali medicinski stručnjaci objašnjavaju kako to zaista nije daleko od toga.

Na prvi pogled, istraživanje u Danskoj izgleda ozbiljno: kod gotovo tri miliona građana se pregledala učestalost raznih neuroloških oboljenja nakon infekcije COVID-19.

A rezultat je onda dospeo i na naslovnice medija željnih senzacija: da, u razdoblju od 6 do 12 meseci nakon korone je nešto veći rizik i za neko od neuropatoloških oboljenja, kako za Alchajmer, tako i za Parkinsonovu bolest.

No svaki ozbiljni medicinar zna kako virus korone nije jedini.

Ta opasnost je nešto veća i kod čitavog niza drugih oboljenja, kako uzrokovanih virusom, tako i bakterijom kao što je upala pluća – i tu kod korone doduše rizik nije manji, ali nikako nije ni veći.

A onda se radi o tome i kako se čita to dansko istraživanje, objašnjava Piter Berlit, glavni advokat nemačkog Društva za neurologiju: „Mislim da se takav zaključak uopšte ne može izvesti iz tog istraživanja. Radi se o širokoj, statističkoj obradi stanovništva koja uopšte nije prikladna za utvrđivanje uzročnosti između infekcije COVID-19 i pojave Alchajmera ili Parkinsona. Metodika tog istraživanja to uopšte ne omogućava.“ A to da je takva opasnost veća kod infekcija više vrsta, „to nije ništa novo“, kaže Berlit.

Šangaj, korona, koronavirus, lokdaun
Foto: EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI

Zašto – to se ne zna

Jer na pitanje, zašto i kako se uopšte pojavljuju takva neuropatološka oboljenja, tu se još tapka u mraku: „Znamo da se dementnost, a Alchajmer je jedan od oblika, posebno često pojavljuje kod određenih životnih događaja“, kaže nemački neurolog.

To onda može biti i teška infekcija, možda povezana i s boravkom u bolnici. Ali ne mogu biti sigurni da je taj virus ili bakterija uzročnik neurološke bolesti: „Izgleda tek da infekcija vodi ka tome da se Alchajmer pokaže. Možda su i pre postojali simptomi, ali se pre toga nisu prikazivali“, smatra Berlit.

No dok ovaj neurolog nipošto ne želi da Alchajmer neposredno povezeju sa COVID-om 19, mnogo je oprezniji kod koagulpatskih oboljenja: pokazalo se zaista da je nakon korone veća mogućnost moždanog udara ili tromboze. „Rizik je doista specifičan i povišen kod COVID-a 19“, a to je pokazala i ta studija iz Danske, upozorava ovaj doktor.

To se odnosi i na druge vrste oboljenja neposredno povezanih sa mogućim ugrušcima u krvi: infarkta ili plućne embolije, čak i godinu dana nakon preležane infekcije. No kad je reč o takozvanim Long-COVID poremećajima, o tome je bilo više izlaganja na internet Kongresu psihoanalitičara psihosomatske medicine u Berlinu, piše DW.

Obratite pažnju na ljude, ne na statistiku

Oni i lekare upozoravaju kako previše gledaju u mikroskop i statističke podatke umesto da otvore oči i vide očigledno: u čitavoj toj pandemiji su ljudi dovedeni do granica svoje izdržljivosti.

Bilo samoća, bilo da budeš zatvoren u svoja četiri zida sa porodicom u doba lok dauna je, kratko rečeno, i zdrave ljude pretvorilo u bolesnike.

Čak i kad ozdrave od infekcije, tek onda ljudi osete kako su zapravo potpuno „izgoreli“ od stresa i svakodnevnih obaveza.

A onda su tu i elementarne stvari za čuvanje zdravlja: ishrana se pogoršala jer se nije imalo volje ići u kupovinu, prestalo se baviti sportom, jer je i kretanje bilo ograničeno tek na ono najnužnije.

Može li to da se razdvoji od somatskih promena i oboljenja?

Tu i neurolog Berlit može da da tek neke osnovne savete, što smanjuje mogućnost od Alchajmera: ne pušiti, manje alkohola, zdrava ishrana i kretanje.

„Novi podaci su pokazali kako je dovoljno ako se osobe starije od 65 godina kreću barem pola sata svaki dan.“ To smanjuje ne samo opasnost od dementnosti, nego i od infarkta i moždanog udara, piše Dojče Vele.

***

Bonus video: Dr Katarina Bajec Vijagra oštećuje sluh, ali smanjuje rizik od Alchajmera

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)