Kuhinjski pribor koji može da bude vrlo opasan po zdravlje - sadrži i „večne hemikalije“

Crni plastični pribori, plastične daske za sečenje i tiganji sa nelepljivim premazima mogu da otpuštaju štetne hemikalije u vašu hranu, piše N1info.rs.

Naime, nedavna istraživanja sugerišu da neki od tih predmeta – crni plastični pribori, plastične daske za sečenje i tiganji sa nelepljivim premazima – mogu potencijalno da otpuštju štetne supstance u našu hranu.

To sigurno nije vrsta začina koju želimo kada pripremamo zdrav obrok, piše ScienceFocus.

Dakle, koji su rizici povezani sa ovim komadima kuhinjskog pribora i koje su sigurnije alternative?

Problem sa plastičnim priborima

Mnogi od nas imaju set crnih plastičnih lopatica, kašika i kutlača koje se skrivaju u kuhinjskim fiokama. Nova istraživanja pokazuju da oni mogu potencijalno otpustiti otrovne usporivače gorenja, kao što je dekabromodifenil eter (decaBDE), u našu hranu.

Ove hemikalije su prvobitno korišćene u elektronici za smanjenje rizika od požara, a nalaze se u crnom plastičnom kuhinjskom priboru napravljenom od recikliranog elektronskog otpada.

Jedno nedavno istraživanje je pokazalo da 85 % crnog plastičnog kućnog pribora koji je testiran, uključujući posude za brzu hranu, igračke i kuhinjske alate, sadrži otrovne usporivače plamena, a kuhinjski pribor je među onima sa najvišim koncentracijama.

DecaBDE je posebno štetan i povezan je sa rakom, poremećajem hormona i štitaste žlezde, razvojnim problemima kod dece, neurološkim poremećajima, kao i toksičnošću za reproduktivni i imunološki sistem.

Zbog ovih zabrinutosti, zabranjen je u Velikoj Britaniji 2018. godine, prema UN Konvenciji o trajnim organskim zagađivačima u Stokholmu, a od Agencije za zaštitu životne sredine u SAD-u 2021. godine.

Naučnici koji stoje iza nedavnih istraživanja procenili su da ljudi mogu biti izloženi prosečnoj količini od 34,7 delova po milionu decaBDE-a dnevno kroz reciklirani crni plastični kuhinjski pribor – zabrinjavajući nalaz jer ne postoji opšteprihvaćen nivo bezbedne izloženosti.

Ovo je zato što se može akumulirati u telu tokom vremena kroz proces poznat kao bioakumulacija, što znači da čak i male doze mogu na kraju doseći toksične nivoe.

S obzirom na to da je svest o svakodnevnoj plastici u porastu, jer istraživanja pokazuju da neki materijali za koje se smatralo da su sigurni možda nisu, šta možete da uradite?

Umesto crnog plastičnog pribora, možete da se odlučite za alternative od nerđajućeg čelika ili silikona za hranu. Nerđajući čelik je lak za čišćenje i podnosi visoke temperature bez otpuštanja hemikalija.

Daske za sečenje i mikroplastika

Plastične daske za sečenje mogu da izgledaju bezopasno u poređenju sa njihovim zastrašujućim kuhinjskim kolegama, poput oštrih noževa, makaza i rende, ali one ipak mogu da predstavljaju skriveni rizik za naše zdravlje, piše City Magazin.

Kada se seče na plastičnim daskama, sitni delovi manji od 5mm, poznati kao mikroplastika, mogu se osloboditi sa površine. Ove čestice zatim mogu ući u našu hranu i nesvesno biti progutane.

U nedavnom istraživanju, naučnici sa Univerziteta Severne Dakote u SAD-u proučavali su kontaminaciju mikroplastikom koja se oslobađa prilikom sečenja povrća na daskama od polipropilena i polietilena. Procene su pokazale da jedan rez može osloboditi do 1.114 čestica mikroplastike – to je oko 15 mg.

Tokom godine, prosečna osoba bi mogla da unese oko 50g mikroplastike, a postoji rastući broj dokaza da mikroplastika predstavlja ozbiljan rizik za ljudsko zdravlje.

Studije su pokazale da mikroplastika može ući u naše arterije, potencijalno povećavajući rizik od srčanih udara i moždanih udara. Takođe može izazvati oštećenje DNK, oksidativni stres i povećanu upalu, što podiže rizik od bolesti poput raka i autoimunih poremećaja.

Mnoge mikroplastike takođe sadrže hemikalije koje ometaju rad endokrinog sistema, što može dovesti do hormonskih poremećaja, problema sa reprodukcijom, metaboličkih poremećaja, astme i neuroloških problema. Uzimajući u obzir ove rizike, mikroplastika je izuzetno izdržljiva i može se akumulirati u telu tokom vremena, podstičući zabrinutost zbog njihovih kumulativnih dugoročnih efekata, koji su uglavnom nepoznati.

Zamena plastičnih dasaka za sečenje za alternative od bambusa ili drveta može smanjiti zdravstvene rizike. Ovi materijali su prirodno otporni na bakterije, traju duže i ekološki su prihvatljiviji.

Istina o tiganjima sa nelepljivim premazima

Tiganji sa nelepljivim premazima omiljene su među domaćicama, jer njihove glatke površine omogućavaju savršena jaja, palačinke koje se ne lepe i bezbolno pranje.

Međutim, hemikalije koje se koriste u nelepljivim premazima, poznate kao PFAS (perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance), izazvale su zabrinutost zbog zdravlja. One se smatraju „večnim hemikalijama“ jer je izuzetno teško razgraditi ih, a povezane su sa zdravstvenim problemima poput oštećenja jetre, bolesti štitaste žlezde, gojaznosti, problema sa plodnošću i raka.

Većina tiganja sa nelepljivim premazima danas je prekrivena PTFE-om (politetrafluoretilen), PFAS-om poznatim kao Teflon. Iako se trenutno smatra da su teflon tiganji sigurni, postoji nesigurnost u pogledu njihovih potencijalnih dugoročnih zdravstvenih uticaja, posebno kada se koriste na visokim temperaturama ili kada postanu oštećene.

Prvobitna zabrinutost bila je usmerena na perfluorooktanoičnu kiselinu (PFOA), hemikaliju koja se nekada široko koristila u proizvodnji Teflona. Izloženost PFOA povezana je sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući oštećenje bubrega i jetre, bolesti štitaste žlezde, visok holesterol i određene vrste raka.

Dobra vest je da je Agencija za zaštitu životne sredine naložila velikim kompanijama da prestanu koristiti PFOA do 2015. godine, i sada je eliminisana iz novog neprianjajućeg posuđa – pa uvek budite oprezni sa starim tavam.

Jedna od trenutnih zabrinutosti sa Teflon tiganjima je potencijalno oslobađanje toksičnih para i čestica kada se pregreju. Na temperaturama iznad 260°C, PTFE počinje da se razlaže, oslobađajući pare koje sadrže PFOA i druge toksične hemikalije.

Istraživanja sugerišu da udisanje ovih para može izazvati stanje poznato kao “teflon grip”. Iako je obično privremeno, stanje može biti ozbiljnije za osobe sa problemima sa plućima.

Druga zabrinutost je da ogrebanog ili oštećenog tiganja sa nelepljivim premazima mogu otpuštati fragmente PTFE-a u hranu. Jedno istraživanje je pokazalo da čak i jedan ogrebotina na teflon premazu može osloboditi više od 9.000 mikro i nanočestica, potencijalno kontaminirajući hranu štetnim hemikalijama.

Iako teflon više ne sadrži posebno štetni PFOA, sigurnost novijih PFAS spojeva još uvek je predmet rasprave, a dugoročna istraživanja su, za sada, ograničena.

Kompanija Chemours, proizvođač teflona, tvrdi: “Više od 50 godina potrošačke upotrebe, zajedno sa laboratorijskim testiranjima i objavljenim istraživanjima koja su recenzirali stručnjaci, potvrđuju da je posuđe sa teflon premazima sigurno za upotrebu u normalnim temperaturnim uslovima.

“Teflon tiganji mogu podneti visoke temperature. Možete zagrejati teflon tiganj do 260°C bez oštećenja premazivanja. Štaviše, 260°C je daleko iznad temperatura potrebnih za ključanje, prženje i pečenje.

“Čestice iz teflon premazivanja nisu štetne, čak ni ako se progutaju.”