Nove studije pokazuju da postoji veza između melatonina, hormona spavanja, i korone, tj. da korona može da izazove nesanicu i dugoročne promene u našem nervnom sistemu, ali i da bi san mogao da bude ključ u okončanju epidemije. Dr Petar Borović za portal Nova.rs priča ima li jakog imuniteta bez dovoljno spavanja, kako manjak sna i kasniji odlazak u krevet remete naš prirodni sat i koje su loše posledice.
Dr Feićiong Čeng sa Klivlend klinike došao je do saznanja da je moguće da melatonin, hormon koji se luči dok spavamo, može da blokira virus, piše portal TheAtlantic.com. Studija je pokazala da su ljudi koji su uzimali melatonin bili pod manjim rizikom da obole od kovida 19, ali i da umru od njega.
Osim ove studije dr Čenga, slično su pokazala i istraživanja sa Univerziteta Kolumbija – pacijenti na respiratoru su imali bolje šanse da prežive ako su primali melatonin.
Dok se sasvim ne potvrdi da melatonin može da bude moćno oružje u borbi protiv korone, dr Petar Borović za portal Nova.rs objašnjava zašto je ovaj hormon važan, koliko je bitno dobro spavati i ima li uopšte dobrog imuniteta bez dovoljno sna.
„U toku noći organizam se obnavlja, eliminiše sve što je suvišno, mozak se resetuje, bira informacije koje je primio tokom dana i odbacuje one nepotrebne – zato se i kaže da je jutro pametnije od večeri. A ako ujutru budemo još malo slomljeni, to znači da mozak traži još malo dodatnog rada, tj. to znači da nam fali još sna“, kaže za početak dr Borović koliko je san važan.
Pročitajte još:
On priča i koliko je važno da u krevet idemo kad treba.
„Čovek je stvoren da ide na spavanje u večernjim satima, kada se smanjuje sunčeva svetlost. Uveče se svi hormoni polako snižavaju, pritisak i telesna temperatura padaju i tada bi trebalo da se spremamo za san.“
Doktor kaže da nam je u proseku potrebno oko sedam i po sati sna, mada to zavisi od osobe do osobe, a da u krevet treba ići najkasnije oko deset, pola jedanaest uveče. Naime, tada se luči vrlo bitan hormon – melatonin.
„On snažno podiže imunitet. Ima ulogu da nas uvede u san, da san bude dug i kvalitetan. Melatonin dvostruko brže obnavlja ćelije kože, pa su žene koje su naspavane uvek lepe. A najvažnije – melatonin nas štiti i od moždanog i srčanog udara i od raka“, priča doktor kako se ovaj hormon spavanja najviše luči do jedan sat iza ponoći i do 30. godine života, posle toga manje.
Doktor zato ističe koliko je važno ispoštovati cirkadijalni ritam, tj. ciklus budnosti i spavanja koji je regulisan sunčevom svetlošću.
„Ako poštujemo te zakone smene dana i noći, ako redovno na vreme idemo u krevet u slično vreme, onda telo tri sata pred buđenje počne da luči adrenalin i da nas sprema za novi dan. U tom slučaju ustajemo odmorni i orni, pa nam ni kafa ne treba“, kaže dr Borović.
U suprotnom, jako je loše ako se taj manjak sna nagomila, tj. ako smo hronično nenaspavani.
„Svaki put kad ne odemo ranije u krevet, hormoni se ne usklade, organizam je u haosu i ne zna kako da se postavi. To počinje loše da utiče na imunitet, na kompletnu odbranu organizma. Čovek postaje nervozan, pa su mogući problemi s pritiskom, moguće je da iskoči herpes, da se čovek prehladi jer je podložniji bakterijama, virusima i drugim bolestima, čak i kanceru. Problem će izbiti tamo gde smo najtanji.“
Kako kaže dr Borović, zato je veliki problem to što su ljudi, posebno u gradovima, navikli da do kasno ostaju uz veštačko svetlo.
„Melatonin ne može da se luči ako zaspimo uz upaljen televizor ili lampu jer je vrlo osetljiv na svetlo. To posebno pogađa ljude koji rade treću smenu, pilote…“, kaže doktor kako taj poremećen ciklus spavanja praktično ničim ne može da se nadomesti sem normalnim snom i da zato mnogi od njih i imaju beneficirani radni staž.
Doktor savetuje i šta uveče treba raditi kako bismo lakše utonuli u san i zaspali do onih preporučenih 22 sata.
„Dobro je ići u šetnju, raditi lagane vežbe. Ne treba jesti tri sata pre spavanja i obavezno treba provetriti prostoriju, koja treba da bude na oko 18 stepeni. Možete po želji i da popijete neki čaj“, savetuje doktor Borović za kraj.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare