Konačno poznato zašto neki ljudi ne dobiju rak pluća iako puše ceo život

Zapravo, negde između 80 i 90 odsto ljudi koji celog života puše po kutiju cigareta na dan i više - nikada neće oboleti od raka pluća.U čemu je stvar?Naučnici već duže vreme pretpostavljaju da je odgovor u genetici, ali tek je novo istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature Genetics, bliže razjasnilo ov misteriju.Prema autorima studije tajna je u tome što neki ljudi imaju ćelije koje oblažu pluća s aktivnijom genetikom za popravljanje DNA, što ih može zaštititi od nastanka raka, čak i kada puno puše, prenosi Index.hr.U istraživanju je učestvovalo 14 ljudi koji nikada nisu pušili i 19 lakih, umerenih i teških pušača. Autori u uvodu pišu da su sekvencirali celi genom proksimalnih bazalnih ćelija bronha od 33 učesnika između 11 i 86 godina s istorijom pušenja koja je varirala od nepušača do 116 pak-godina.Jedna pak-godina je jedna godina u kojoj pušač svaki dan puši po jednu kutiju cigareta dnevno. Ako neko puši dve kutije dnevno, onda će za 10 godina nakupiti 20 pak-godina.Površinske ćelije prikupljene iz pluća učesnika sekvencirane su pojedinačno kako bi se izmerile mutacije u njihovim genomima."Ove plućne ćelije žive godinama, čak i decenijama, i zato mogu da akumuliraju mutacije, kako s godinama, tako i s pušenjem", objasnio je jedan od autora studije, epidemiolog i pulmolog Simon Spivak s Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn."Od svih tipova ćelija pluća, kod njih postoji najveća verovatnoća da će postati kancerogene", dodao je.Autori navode da su u istraživanju pronašli povećanje učestalosti mutacija s godinama kod nepušača, s tim da su mutacije bile značajno učestalije među pušačima.Kada su te mutacije ucrtali u grafikon koji je pokazivao prolazak vremena, pokazalo se da su one pratile linearni porast rizika od raka do oko 23 pak-godine, nakon čega nije uočeno dalje povećanje učestalosti mutacija. Drugim rečima, broj mutacija, a time i rizik od raka kod analiziranih učesnika rastao je do 23 godine pušenja jedne kutije na dan, i tu je ostao na tom nivou.Autori su zaključili da to ukazuje na individualnu selekciju za izbegavanje mutacija."Najveći pušači nisu imali najveće opterećenje mutacijama", kaže Spivak. "Naši podaci sugerišu da su te osobe možda preživele tako dugo uprkos pušenju jer su uspele da suzbiju dalje nakupljanje mutacija. Taj prestanak porasta mutacija možda proizlazi iz toga što ti ljudi imaju vrlo delotvorne sisteme za popravak oštećenja DNK ili za detoksikaciju dima cigareta", pojasnio je.Nema dileme da dim duvana uzrokuje mutacije ćelija u plućima, ali hoće li se te mutacije razviti u tumore zavisi od toga koliko dobro telo može da popravi DNK.Geni koji se bave popravkom DNK mogu biti nasleđeni ili stečeni, a njihovo utišavanje je i u ranijim istraživanjima povezano s razvojem tumora.Naučnici još ne znaju tačan odgovor na pitanje šta u telu određene osobe omogućava bolje popravljanje DNK."Sada želimo da razvijemo nove testove koji mogu da mere nečiji kapacitet za popravak DNK ili detoksikaciju, što bi moglo da ponudi novi način za procenu nečijeg rizika od raka pluća", rekao je genetičar Jan Vijg, jedan od naučnika koji su radili na istraživanju.Ovi testovi možda bi mogli da pomognu ljudima i lekarima da u nekoj meri procene individualne rizike pušača.***Bonus video: Dr Aleksandra Vukov Još uvek ne znamo dugotrajne posledice ecigareta i vejpa

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=draleksandravukovjouvekneznamodugotrajneposlediceecigaretaivejpamm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3448553"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram