Iako je važan deo života, vakcinisanje, primanje injekcija i vađenje krvi sigurno nisu u top 10 omiljenih aktivnosti prosečne osobe. Međutim, za one koji se plaše igle, ta poseta lekaru, često ume da bude iskustvo iz horor filma.
Piše: Milica Ostojić
Prvo, ne treba se stideti ovog straha. Po nekim istraživanjima u Americi igle se plaši između 11,5 i 66 miliona ljudi. Niste sami.
Drugo, vađenje
Fobija je strah koji je toliko veliki da počinje značajno da utiče na vaš svakodnevni život. Strah je, s druge strane, prirodna i normalna ljudska reakcija na pretpostavku o opasnosti. To može biti neprijatno iskustvo, ali nema tendenciju da značajno utiče na način na koji živite svoj život. Ako se toliko bojite igala da ne možete podneti da budete u njihovoj blizini do te mere da ćete izbeći medicinsku negu koja vam je potrebna (kao što je vađenje krvi ili vakcinisanje), možda imate posla sa tripanofobijom.
Počnite malim koracima. Strah od igle možda neće zahtevati posetu stručnjaku, ali postoje strategije kojima možete pomoći sami sebi.
Ono što odmah možete uraditi, jeste da napišete listu stvari zbog kojih je važno prevazići taj strah. Verovatno je jedina stvar zbog koje ne želite da se vakcinišete, primite injekciju ili izvadite krv – bol. Taj bol koji osetite je kratkotrajan (a verovatno nije ni izbliza stašan onoliko koliko ste se ubedili), a koristi od vakcine, injekcije ili analize krvi su višestruke.
Pročitajte još:
Neposredno pred susret sa iglom, vežbajte disanje. Mnogi stručnjaci preporučuju 4-7-8 tehniku. U pitanju je tehnika disanja koja uključuje udisaj četiri sekunde, zadržavanje daha sedam sekundi i izdah osam sekundi. Još jedna tehnika disanja je „četiri kvadrata“, koja uključuje izdisaj četiri sekunde, držanje praznih pluća četiri sekunde, udisaj istim tempom i držanje vazduha u plućima četiri sekunde pre izdaha i ponovnog početka. Ovo će vas naterati da se fokusirate na nešto drugo i smanjite anksioznost.
Ako sumnjate da je ono s čime se bavite zapravo tripanofobija, možda ćete morati da angažujete stručnjaka za mentalno zdravlje koji će vam pomoći da to rešite. Vaš lekar može preporučiti terapiju izloženosti, kognitivno-bihevioralnu terapiju (CBT) ili oboje.
Kognitivno-bihevioralna terapija će uključivati rad sa stručnjakom kako bi se razumeli negativni načini na koje vaše telo i mozak percipiraju igle. Takođe možete raditi na tome da se odvojite od uverenja koje ste stekli o iglama.
Bez obzira na to da li je u pitanju strah ili fobija, uvek se setite da niste sami. Niko ne voli susrete sa lekarom, koji uključuju igle, ali je cena, ako to dugoročno odlažete, prevelika.
***
Bonus video: Kako do pozitivnih misli
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar