Nemaš simptome, ali bio si u rizičnom kontaktu, pa bi se testirao na koronu, ali ne znaš koji test da radiš. Ili možda već imaš simptome, ali ne bi da pet sati čekaš u redu za PCR, pa bi uradio antigenski brzi test. Ili možda bolje serološki? Da bismo konačno raščivijali kad koji test na koronu treba raditi da bi rezultati bili verodostojni, razgovarali smo sa doktorkom Eminom Milošević, imunologom.
Zbog neznanja, straha, previše informacija svakog dana, mnogi od nas su u velikoj zabuni kad dođe trenutak da se misli o testu na koronavirus. Jasno je ipak da nije svejedno kad koji test treba da se radi da se ne bi desilo, recimo, da rezultat bude lažno negativan, pa onda nastavimo dalje kao da smo zdravi, a možda sejemo zarazu.
Dr Emina Milošević za portal Nova.rs priča kako se radi koji test, šta pokazuje i – ono najvažnije – kad ga treba raditi da bismo dobili tačnu dijagnozu.
Za početak, treba znati da postoje dve vrste testova – jedni pokazuju prisustvo virusa, tj. da smo trenutno zaraženi, i drugi prisustvo antitela, koja imamo nakon bar nedelju dana od pojave simptoma tokom same infekcije i nakon preležane bolesti.
„U prvoj grupi testova koji detektuju aktivnu infekciju su oni koji pokazuju virusni genetski materijal, tj. RNK virusa i to je PCR test, ali i antigenski testovi koji detektuju proteine virusa“, počinje priču za Nova.rs dr Milošević.
Pročitajte još:
„To je zlatni standard u testiranju jer je najosetljivija tehnika, iako nema testa koji je 100 odsto pouzdan. Ipak, on je zahtevniji za izvođenje. Problem je i što se uzorci retko kad uzimaju kako treba – tanak bris kojim se ulazi u nos 8-10 cm do nazofarinksa, dela iza nosa gde se virus razmnožava.“
Baš zbog tih pogrešnih uzimanja uzoraka i dešava se da osetljivost testa padne i za 30 odsto.
Zato doktorka kaže da je PCR test najbolje raditi prvog dana kad se simptomi jave, a najdalje do 10. dana simptoma.
A ako nemate simptome, a pomislite da radite PCR jer ste najmanje 15 minuta bili izloženi kontaktu sa zaraženom osobom u zatvorenom prostoru bez maske – zaboravite na testiranje o trošku države, jer se u kovid ambulantama PCR testovi rade samo osobama koje imaju simptome. Njih inače možete da uradite samo u državnim zdravstvenim ustanovama, a ukoliko odlučite da se testirate o sopstvenom trošku, to će vas koštati 6.000 dinara.
„Na sve to, kod PCR testa postoji začkoljica – dešava se i da nekoliko nedelja posle infekcije tragovi virusa ostanu na sluznici, pa test bude pozitivan, iako više nemamo koronu. Zato je važno pratiti kliničku sliku, na osnovu koje je moguće kazati da čovek posle 10 dana od prvih simptoma ili tri dana nakon prestanka simptoma nije više zarazan“, kaže dr Emina Milošević
„Uzorci za ove testove se uzimaju isto kao i za PCR, brisom iz nosa i grla, i oni prvenstveno postoje jer su lakši i brži za izvođenje od PCR-a. Ipak, oni su manje pouzdani jer nisu dovoljno osetljivi – pa se tako dešava da nekad ne prepoznaju da je pacijent pod infekcijom. Ali oni se sve više pominju u poslednje vreme zbog namere da se testira što više ljudi“, ukazuje dr Milošević.
Ona ističe da su antigenski brzi testovi u svakom slučaju gora varijanta nego PCR zbog manje osetljivosti i zato je vrlo važno raditi ih prvih pet do sedam dana simptoma – kada je virus prisutan u dovoljnoj količini da bi se detektovao antigenskim testom.
„Vrlo je važno znati i da antigenski test nikako ne treba raditi ako nemate simptome jer je šansa da virus detektuje malu količinu virusa kod asimptomatske osobe mala. Iz istog razloga ovi testovi ne treba da budu merodavni ako pacijentu za neku operaciju treba dokaz da nema koronu.“
Zaključak je – ako antigenski test pokaže da ste pozitivni – vrlo verovatno i jeste, a ako pokaže da ste negativni – morali biste to da potvrdite PCR testom.
„Ovi testovi nemaju značaj za uspostavljanje dijagnoze, već samo za studije o prokuženosti. Oni daju informaciju o prokuženosti u populaciji, kao što je nedavno objavljeno da je kod nas već bilo zaraženo 20 odsto stanovništva. Naime, moguće je da osoba nema antitela a da je inficirana jer treba vremena da se ona stvore. Često se dešavalo da se ljudi na početku bolesti testiraju serološki, pokaže se da nemaju antitela i izvode pogrešan zaključak da nemaju kovid 19, a onda za par dana razviju upalu pluća kao posledicu infekcije. Dakle, upotrebu seroloških testova u svrhu dijagnostike ne preporučuje SZO, CDC, pa ni ja“, kaže dr Emina Milošević.
IgA
Ranije je za portal Nova.rs Saša Tričković, direktor niške kompanije NeoMedica, govorio o njhihovim revolucionarnim IgA testovima, uz koje se vidi kako će se bolest razvijati.
„Nekom ko je dobio infekciju i ima simptome, pa recimo drugog dana infekcije ode da uradi naisa test, videće se antitela IgA klase. Taj test služi za rano otkrivanje infekcije. Ako je nivo tih antitela niži, veliki je procenat da će ta osoba dobro proći kroz kovid infekciju, a ako je tada u startu jako visok nivo tih IgA antitela, onda će bolest najverovatnije biti teža.“
A kada treba raditi taj test kako bi bio merodavan?
„Treba ga raditi od drugog do petog dana zaraze jer posle IgA antitela nestaju. Ona se javljaju prva, a za njima dolaze IgM antitela“, kazao je Tričković.
IgM
Ovaj test po pravilu otkriva aktivno prisustvo infekcije, ali on ne može da se poredi sa PCR testom.
„Najranije se antitela detektuju sedmog, osmog dana od pojave simptoma i tek tada test može da bude merodavan. Ali šta znači tada raditi IgM test koji pokazuje infekciju– jer ta osoba je uveliko sejala virus oko sebe. Takođe, nema smisla raditi ga ako nemate simptome jer može da bude pogrešan.“
#related-news_0
Kad ga onda treba raditi?
„Ovaj test ima smisla raditi ako pacijent ima simptome, a PCR je iz nekog razloga bio negativan, pa ga tada treba raditi da bi potvrdio infekciju, ali podsećamo, nikako pre sedmog dana simptoma. Najvažnije od svega je ponašati se u skladu sa kliničkom slikom“, napominje dr Emina Milošević.
IgG
Ova antitela se stvaraju posle IgM antitela i nastaju tek od desetog dana simptoma, kaže naša sagovornica. Po pravilu pokazuju da smo preležali infekciju i, kako kažu studije, čuvaju nas narednih pola godine, godinu.
„Međutim, pokazalo se i da osoba koja ima IgG antitela i dalje može da bude zarazna jer se IgG nekad preklope sa IgM antitelima. Jednostavno, dinamika pravljenja antitela se razlikuje od osobe do osobe“, kaže Emina Milošević, imunolog.
I kad se sve sagleda, oni koji imaju simptome, najbolje je da prvog dana simptoma urade PCR test, eventualno do 10. dana od prvih simptoma simptoma. Alternativa je antigenski test, u prvih pet do sedam dana simptoma.
Ako nemate nikakve simptome, a sumnjate da ste zaraženi, najčešće nema svrhe da radite bilo kakav test sem PCR (o svom trošku). Kako dr Milošević kaže, pravo vreme za to bilo bi osam do 10 dana od rizičnog kontakta. Na druge testove, ako nemate simptome, bolje da zaboravite jer verovatno neće biti merodavni. Najbolje je da se u tom slučaju izolujete na 10 dana, a ukoliko dobijete simptome, javite lekaru.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare