Imunolog: Ima li zaštite od korone kad izgubiš antitela

Posle preležanog koronavirusa, antitela mogu da se zadrže u organizmu od šest meseci do godinu dana, utvrdili su istraživači Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) u Beogradu. Ipak, neki ljudi su negativne rezultate testova na antitela dobijali gotovo odmah pošto su se pridigli iz bolničke postelje, a prema nekim istraživanjima antitela na koronu opadaju u roku od samo dva-tri meseca. I šta kad test osobe koja je preležala koronu ne pokaže prisustvo antitela?"Kada se raspravlja o sadržaju antitela specifičnih antitela u krvi i drugim telesnim tečnostima u organizmu veoma je važno naglasiti kojim testom se antitela detektuju", ukazuje imunolog Dušan Popadić.

"Potpuno je očekivano da će sadržaj antitela u našim telesnim tečnostima sa protokom vremena da opada, ali to što ih neki in vitro test ne detektuje, ne znači da ih u organizmu nema. Možda je koncentracija niža, ali ona verovatno i dalje cirkulišu našim telesnim tečnostima. Nisu svi testovi podjednake osetljivosti. Ukoliko želimo da steknemo uvid u promenu sadržaja antitela morali bismo da merimo sadržaj antitela u isto vreme s istim reagensima na istoj platformi za detekciju, iz materijala uzetih u dve različite vremenske tačke. Praktično, to znači da bi pacijentu morala da se izvadi krv u jednom trenutku, da se zatim odvoji serum i zamrzne. Drugi uzorak krvi bi se izvadio nakon npr. tri meseca, ponovo bi se odvojio serum i zamrzao. Zatim bi se oba uzorka seruma odmrzla i testirala paralelno sa istim reagensima i na istoj platformi (aparatu). Jedino u uzorcima koji su tako testirani (parni uzorak seruma) moguće je pratiti dinamiku titra (promenu količine) antitela kod pacijenta", objašnjava Popadić.Prema njegovim rečima, mada niko ne može sa sigurnošću da kaže koliko će se antitela zadržati u određenom organizmu, očekuje se da oni koji su preležali virus i dalje imaju bolju zaštitu u odnosu na one koji nisu."Ima slučajeva da su se ljudi dvaput zarazili, ali koliko ih je? Ako se na 50 miliona zaraženih ponovo zarazi stotinak ljudi, to je veoma zanimljivo za imunologe ali je zanemarljivo na ogromnu većinu pojedinaca", smatra Popadić i podseća na još jedan nivo odbrane organizma od koronavirusa - T-ćelijski imunitet."T-ćelijski (celularni) imunitet je mnogo teže izmeriti. Postoje metode kojima može da se meri, ali kod nas se to još uvek ne radi, a u laboratorijama u svetu se određuje samo u istraživačke svrhe", kaže Popadić.Ipak, tamo gde se takvi testovi rade, ispostavilo se da su mnoge osobe, koje su došle u dodir s koronavirusom, stekle imunitet zahvaljujući T-ćelijama. Prema rezultatima istraživanja u Švedskoj, na svaku osobu pozitivnu na antitela, dolaze dve kod kojih su pronađene posebne T-ćelije koje identifikuju i uništavaju zaražene ćelije.Pa, postoji li nešto što možemo da učinimo da ojačamo taj imunitet?"Ljudi ne treba toliko da se fokusiraju na jačanje imuniteta, koliko na to da spreče da se inficiraju. Ničiji imunski sistem nije dovoljno jak da spreči razboljevanje ukoliko se u organizam u trenutku zarazi dovoljno velikim brojem virusa. Mislim da mnogi smatraju da ukoliko rade na “jačanju” svog imuniteta pomoću raznih suplementa, ne moraju da se pridržavaju propisanih epidemioloških mera. To nije tačno i mnogo je bolje zaraziti se manjim brojem virusa jer na taj način dajemo imunskom sistemu dovoljno vremena da se izbori sa virusnom. Zbog toga je važno nositi masku, provetravati prostorije i izbegavati nepotrebne kontakte jer se na taj način smanjuje broj virusa koji ulaze u organizam. Još jednom, treba naglasiti da se najbolja zaštita postiže razumnim ponašanjem – nošenjem maski i izbegavanjem svih kontakata koji nisu neophodni sa osobama sa kojima ne živimo u istom domaćinstvu", zaključuje Popadić.***Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=rNTM0WQIcuQ***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram