Istraživanja otkrila istinu o omiljenoj dijeti poznatih: Da li će učiniti čudo i za vas ili će vas oterati u grob

Fasting predstavlja jedan od najmodernijih vidova mršavljenja, a isprobali su ga skoro svi, od Kardašijanki, preko premijera, do holivudskih zvezda poput Dženifer Aniston i Gvinet Paltrou. Oni koji su probali ovaj ekstremni trend, kažu da podiže nivoe energije i pomaže u topljenju masti.

Neki od njih biraju čak da izdrže i 24h bez hrane, dok drugi sve svoje dnevne obroke konzumiraju u roku od šest sati predodređenih za jelo, kako bi iskoristili niz zdravstvenih benefita fastinga.

Ali studije su pokazale da preskakanje obroka i odlaganje doručka mogu povećati rizik od dijabetesa, pa čak i dovesti do srčanog udara.

DailyMail je izneo niz prednosti i negativnih strana fastinga pozivajući se na rezultate sprovedenih istraživanja.

Odlično za gubitak težine

Fasting prvenstveno hvale kao efikasnu metodu za gubitak kilograma. Iako je logično iz svakog ugla, jer što manje hrane jedete, više će vaše telo biti prinuđeno da sagoreva svoje rezerve masti, ovo je ipak dugotrajan proces kom morate da budete veoma posvećeni da biste uspeli.

Prednosti gubitka težine mogu se javiti samo ako se odreknete hrane na 72 sata, tvrde istraživači koji su ranije ovog meseca svoje zaključke objavili u časopisu Nature Metabolism.

Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu, pratila je sedam dana 12 volontera u 20-im i 30-im godinama koji su u proseku težili 77,5 kg. Ispitanici su izgubili u proseku 5,7 kg.

Ali rezultati krvi su sugerisali da su se benefiti, barem na molekularnom nivou, pojavili tri dana posle sedmodnevnog fastinga.

Takođe se pokazalo da fasting pomaže pri regulisanju hormona koji kontrolišu apetit i glad, kao što su grelin i leptin.

Nutricionista Rob Hobson navodi: "Grelin izaziva osećaj gladi i dok fasting može u početku povećati nivoe ovog hormona, ipak, redovni i dovoljno dugačak fasting potencijalno dovodi do opšteg smanjenja nivoa gladi".

„Leptin je hormon koji signalizira mozgu da ste siti i da imate dovoljno uskladištene energije (ovo proizvode masne ćelije u telu). Fasting može pomoći da se poboljša osetljivost na leptin tako da duže osećate sitost, što može pomoći u održavanju težine.“

Daje energiju

Studije sugerišu da fasting ljudima takođe daje energiju. Međutim, ova prednost ne dolazi od razmaka između jela, već u naguravanju obroka u samo nekoliko sati dnevno, umesto da jedete u redovno vreme obroka.

Istraživači na Kings koledžu u Londonu koristili su aplikaciju ZOE, koja omogućava učesnicima da svakodnevno evidentiraju svoje zdravlje, u studiji iz 2023. koja je uključivala 37.000 ljudi.

Od učesnika je zatraženo da jedu normalno nedelju dana, a zatim da jedu samo tokom 10-časovnog perioda naredne dve nedelje. Tokom ovog perioda učesnici su beležili svoje raspoloženje, energiju i nivoe gladi.

Iznenađujuće, oni koji su "gladovali" 14 sati dnevno prijavili su veću energiju i bolje raspoloženje, kao i da su generalno manje gladni.

Studija je bila toliko uspešna da su autori primetili da su skoro svi učesnici nastavili fasting nekoliko nedelja nakon toga.

Smanjuje šećer u krvi

Pokazalo se da povremeni post smanjuje insulinsku rezistenciju, što dovodi do smanjenja nivoa šećera u krvi.

Pregledom 10 studija iz 2022. zaključeno je da povremeni post ima „određene terapeutske efekte“ na glukozu u krvi i može „značajno poboljšati“ insulinsku rezistenciju.

„Fasting ima potencijal da pomogne u snižavanju nivoa insulina, jer se oni povećavaju nakon jela, posebno obroci koji sadrže ugljene hidrate (i skrob i šećere) koji mogu biti od pomoći u prevenciji dijabetesa tipa 2, pa čak i u lečenju dijabetesa tipa 2“, rekao je dijetetičar dr Duan Melor.

Međutim, on apeluje na ljude da razgovaraju sa lekarom pre nego što pređu na fasting, posebno ako već imaju dijabetes, jer u ovim slučajevima fasting može povećati rizik od pada šećera u krvi na opasno niske nivoe.

Doktor Hobson je dodao da fasting takođe „nije rešenje“ za one sa dijabetesom tipa 2.

Utiče na zdravlje srca

Mada fasting ima mnoge benefite, ova trendi dijeta takođe može biti užasna za vaše dugoročno zdravlje. U stvari, oni koji jedu samo osam sati dnevno imaju skoro dvostruko veći rizik od srčanog i moždanog udara kasnije u životu, pokazalo je istraživanje.

Istraživači su uporedili obrasce ishrane tokom istraživanja 20.000 odraslih između 2003. i 2018. uključujući i podatke o smrti u istom periodu.

Otkrili su da su ljudi koji su jeli u periodu od osam sati povezani sa većim rizikom od umiranja od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa ljudima koji su jeli od 12 i 16 sati.

Oni sa postojećim srčanim oboljenjima ili rakom bili su posebno ugroženi, napomenuli su.

Povećava rizik od dijabetesa

Iako su mnoge studije otkrile da fasting pomaže u smanjenju nivoa insulina i šećera u krvi, takođe može povećati rizik od dijabetesa.

Fasting obično zahteva od ljudi da preskoče doručak ili da ga jedu kasnije tokom dana.

Međutim, španski i francuski istraživači su otkrili da ljudi koji se odluče za doručak pre 8 sati ujutru smanjuju rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 za 59 posto.

Dehidracija

Iako pomaže Kortni Kardašijan, fasting nije za svakoga.

Starije odrasle osobe, osobe sa dijabetesom i trudnice treba da izbegavaju da preskaču obroke i da duže vreme ne jedu, upozoravaju nutricionisti.

"Fasting može uticati na unos hranljivih materija, a još više ako neko isključuje grupe hrane", rekao je doktor Hobson.

Ali postoje i kratkoročni rizici za svakoga ko pokuša da proba ovu dijetu.

Može izazvati vrtoglavicu, glavobolju i umor jer fasting može dovesti do dehidracije. Možete izgubiti so i vodu u mokraći u prva dva do četiri dana fastinga, upozorava kompanija za ishranu ZOE.

U težim slučajevima, dehidracija može izazvati probleme sa pamćenjem i raspoloženjem.

Dakle, ako odlučite da probate fasting, stručnjaci savetuju da se uverite da pijete puno vode kako biste izbegli neke od ovih neprijatnih nuspojava.