Glavni razlog što Srbija prednjači po broju umrlih žena od raka dojke

Brzina življenja, nemanje vremena za sebe, odlaganje brige o sopstvenom zdravlju sa konstantnom brigom za sve drugo i za sve druge, svaku ženu uvodi u potencijalni rizik od bolesti, što često rezultira i rakom dojke. Šta je ono što svaka žena treba da zna,bez obzira kakva joj je genetika, kakvog je opšteg zdravlja, koliko ima godina ili kojim se poslom bavi, za Nova.rs ovim povodom govori hirurg za dojku dr Maja Gulan.

Pored rada u ambulanti i operacionoj sali, dr Gulan nesebično pruža stručnu podršku ženama u okviru Savetovališta za žene obolele od raka dojke „Jefimija“ u Užicu, kao i preventivnom radu koji ima za cilj da upozna žene Zlatiborskog okruga sa svim rizicima za nastajanje ove  bolesti, sprečavanje da do nje dođe ali i što ranije otkrivanje ako se ipak desi.

Faktori rizika za rak dojke

„Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena koje treba da znaju na šta ve važno obratiti pažnju i što pre odu kod lekara. Faktori rizika su brojni:

Ženski pol je prvi faktor rizika jer je ova vrsta tumora daleko ređa kod muškaraca iako je moguća, pa bi trebalo da su i oni upućeni i da,ako postoji bilo kakva sumnja, dođu kod lekara na pregled.

Starenje je drugi faktor rizika ali nažalost pokazano je da i sve mlađe žene, od 20 do 30 godina pa i mlađe, oboljevaju od ove vrste tumora.

Genetika je faktor rizika o kome se dosta priča pa žene koje ga nemaju često zanemaruju sve ostale rizike. Svega 5-10% raka dojke je nasledno što znači da 90-95% slučajeva ima neku drugu podlogu za nastajanje raka dojke a to je u suštini naš način života.

Brzina, nemanje smirenja i emocionalni disbalansi su ono sto je izuzetno važan faktor kod nastajanja raka dojke.

Gojaznost, pogotovo u menopauzi, je jedan od izuzetno značajnih faktora za nastajanje ove bolesti. Žene koje izgube ciklus i ugoje se, praktično nadoknađuju manjak estrogena, koji je jajnik lučio, pravljenjem estrogena iz masnog tkiva.

Nedostatak aktivne fizičke aktivnosti. Neophodno je tri do četiri sata nedeljno aktivnog bavljenja sportom, trčanja ili sličnih fizičkih aktivnosti u koje je potrebno uložiti fizičku snagu tela. Dokazano je da to itekako može da prevenira rak dojke. Normana telesna težina i fizička aktivnost od najmanje tri do četiri sata nedeljno može da speči pojavu raka dojke čak do 40%.

Hormonska kontracepcija koja traje duže od pet godina, može da bude faktor koji dovodi do raka dojke. Moram da kažem i nešto što je trend a što se često dešava a to je vantelesna oplodnja i pripreme organizma za tu vrstu začeća. Hormonska terapija koja se tada daje ženi, takođe može da bude jedan od faktora rizika pa su redovne kontrole u tim okolnostima neizostavne“, navodi dr Maja Gulan.

Dr Gulan ističe značaj umerenosti u svemu, radu, ishrani, odmaranju. Važno je da žena svaki dan uradi za sebe nešto što će za nju biti zadovoljstvo, pa nek je to i pola sata. To je ono što će svakoj ženi učiniti život lepšim, što će je učiniti zadovoljnijom i što će smanjiti unutrašnji nivo stresa koji može da dovede do ove bolesti.

Kad raditi pregled

Imajući u vidu sve faktore rizika, redovne kontrole i samo pregledisu ključne za zdravlje svake žene.

„Devojke od 20 do 30 godina trebalo bi jednom mesečno, kao i sve ostale žene da vrše samopregleda i ako bilo šta primete da se jave na lekarski pregled. Takve preglede treba raditi posle ciklusa jer su tada dojke pod dejstvom progesterona, nisu nabrekle, pa su nadostupnije kako za samopregled tako i za sve druge vrste pregleda jer je svaku promenu lakše uočiti. Žene posle 30-e godine pored samopregleda treba da imaju i kliničke i ultrazvučne preglede, dovoljno je jednom godišnje uz mesečne samopreglede. Posle 40-e godine, uz dotadašnje preglede potrebno je, jednom godišnje, uraditi i mamografski pregled kao preventivni i još detaljniji pregled dojki“, kaže za naš portal dr Maja Gulan.

Kako kaže doktorka, navedeni pregledi ne isključuju jedan drugi jer kliničkim pregledom je moguće uočiti promene koje se ne vide ultrazvučno i mamografski, a nekada mamografija može da ukaže na neke početne promene u dojci koje se drugim metodama pregleda ne mogu utvrditi. Okliko se pronađu neke promene u dojkama u vidu cisti ili displaznih ploča, ritam pregleda biva češći. Ukoliko se između dva pregleda uoče neke promene na dojkama a ne prolaze posle sledećeg ciklusa, javljanje lekaru koji se time bavi je obavezan kako bi se utvrdilo da li je u pitanju nešto bezazleno i prolazno ili zahteva nove oblike dijagnostike.

Simptomi raka dojke

Promene uočene na bilo kojoj vrsti pregleda dojki ne znače da je rak u pitanju, što često izaziva strah i paniku kod žena. Ono što je važno jeste da se svaka promena detaljno ispita i uspostavi prava dijagnoza pa ako se i dogodi da je u pitanju malignitet, rano otkrivanje u velikom broju slučajeva znači malu hirušku intervenciju i potpuno izlečenje bez invazivnijih i skupih metoda. Ono na šta treba obratiti posebnu pažnju jesu simptomi koji mogu ukazivati na to da se radi o raku dojke ali nikako ne znači da su to sigurni znaci takve dijagnoze.

„Najčešći simptom je napipan čvorić u dojci koji nije jasno ograničen, nije pokretan, zatim zadebljanje koje može da fiksira kožu, da je uvlači, da uvlači bradavicu. Nekada se javlja krvav iscedak iz bradavice što takođe može biti znak. Rane na dojci koje traju duže od nedelju dana znak su da treba da se utvrdi o čemu se radi. Događaju se promene negde u dubini koje fiksiraju dojku koju nije moguće pomeriti. Zatim koža dojke u vidu kore pomorandže ili žlezda koja se pipa pod pazuhom. To su sve znaci zbog kojih, ako traju duže od mesec dana, obavezno treba doći na pregled da bi se utvrdilo o čemu se radi“, dodaje dr Gulan.

Simptom koji žene nikako ne treba da zanemare su emocionalne ali i intuitivne promene. Žena koja osluškuje svoje telo i svesna da nije u ritmu i balansu, neodložno treba da poseti lekara i obavi pregled dojki. Bezrazložna tuga, konstantno prisustvo negativnih misli, bezvoljnost, lenjost, nemiri, loš san, noćno znojenje, samo su neki od simptoma koje nikako ne treba zanemariti jer predstavljaju siguran govor tela koje poručuje da nešto nije u redu i zove u pomoć.

Koliko je prevencija važna u borbi sa rakom dojke najbolje dokazuje Francuska gde skrining postoji 30 godina i zahvaljujući tome 80% raka dojke se dijagnostikuje u prvom stadijumu bolesti što u 97% znači potpuno izlečenje.