0
Upitnik na koji su odgovorile 724 žene iz Srbije u okviru projekta WITCH pokazuje koliko je njihovo poverenje u zdravstvo u našoj zemlji.
Za svaki odlazak kod lekara, roditelji su nas učili da treba da obučemo čistu garderobu, i da ponesemo zdravstvenu knjižicu. Pored ove dve stvari, koje i da zaboravimo nećemo oštetiti sopstveno zdravlje, ono što žene uvek nose na lekarski pregled jeste – poverenje.
Žene moraju da veruju da će im lekarsko osoblje pružiti odgovarajuće informacije, kao i da će u svom radu biti vođeni onim što je najbolje za pacijentkinju. Drugim rečima, pacijentkinje po ulasku u ordinaciju moraju da veruju ljudima o kojima ne znaju ništa ili u boljem slučaju gotovo ništa. Ovo je vrlo konkretna stvar, a ne neki magijski i neuhvatljiv fenomen – poverenje je presudno za spremnost žene da potraži negu, otkrije osetljive intimne informacije, i konačno, podvrgne se i sprovede lečenje doslednim praćenjem lekarskih uputstava i preporuka.
Kako poverenje u odnose koji se javljaju u okviru sistema zdravstvene zaštite ima temeljnu ulogu u „uspešnosti“ tog sistema, istraživačka zajednica u društvenim naukama je usmerila napore ka tome da se „poverenje“ razloži, ispita i – izmeri. Projekat „WITCH: Women’s trust and confidence in health system“ se bavi baš tim, a zajednički ga sprovode Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Centar za biopolitičku edukaciju Biopolis. Tim istraživačica čine: Aleksandra Lazarević, Milica Ninković, Svetlana Pavlović, Katarina Kovačević, Sandra Ilić, Marija Ratković i Kaja Damnjanović. U narednim nedeljama i mesecima WITCH će objavljivati kratke tekstove, a na kraju i celokupan izveštaj, o različitim aspektima iskustva žena u zdravstvenom sistemu Srbiji.
„U duhu nedelje prevencije raka grlića materice, prvi deo odlučile smo da u našem prvom tekstu pažnju posvetimo prevashodno pitanju znanja o humanom papiloma virusu (HPV), koji je odgovoran za vrlo veliki procenat slučajeva raka grlića materice“, pišu istraživačice WITCH.
Učesnice u istraživanju u proseku imaju relativno visoko poznavanje činjenica o HP virusu. Više od dve trećine odgovora koje su dale jesu tačni odgovori, a činjenica koja se izdvaja kao ženama manje poznata jeste da je HPV povezan i sa na primer rakom srednjeg dela grkljana.
Srećom, i zahvaljujući naučnim naporima, protiv humanog papiloma virusa razvijena je i postoji vakcina, koja se preporučuje Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti Republike Srbije, koji je usvojilo Ministarstvo zdravlja.
Nešto preko 70 odsto učesnica u istraživanju zna da postoji vakcina protiv HPV. Pored toga, one znaju i da se vakcina daje deci nakon navršenih 9 godina, da je mogu primiti i odrasle žene, ali im je informacija o tome da je mogu primiti i odrasli muškarci manje poznata.
Dalje, samo 13.6 odsto žena ne bi primilo ovu vakcinu, odnosno ne bi vakcinisale svoju decu.
Istovremeno , iako znaju da postoji, i kome je namenjena, više od polovine žena ne zna da naše zdravstvo preporučuje tu vakcinu. U kombinaciji sa veoma visokom cenom HPV vakcine u iznosu i do 15.000 dinara po dozi, kojih bude dve ili tri, neobaveštenost o preporučenosti vakcine dovodi do nezadovoljavajućeg procenta vakcinisanih protiv ovog virusa.
Pročitajte još:
Na primer, istraživanje sprovedeno u Vojvodini pokazuje da od 5.000 roditelja devojčica koji su dobili i informativne letke, 43 odsto njih ne bi vakcinisalo svoju ćerku, 28 odsto ispitanih odgovorilo je da ne zna, dok je pristanak za vakcinaciju svoje ćerke protiv HPV dalo samo 29 odsto roditelja. Iako noviji rezultati pokazuju porast broja roditelja koji bi vakcinisali dete, taj broj i dalje nije dovoljno veliki.
Primeri dobre prakse dolaze iz Šapca i Novog Sada, gde je ova vakcinacija besplatna – ali podaci ovog istraživanja su prikupljeni pre toga.
Nalazi pokazuju da žene koje znaju da HPV izaziva rak grlića materice, da je povezan i sa drugim karcinomima, kao i da se infekcija HPV često javlja bez očiglednih simptoma, uviđaju značaj vakcine, tj. spremnije su da je prime.
Ipak, neobaveštenost o tome da je HPV vakcina preporučena u Srbiji prepolovljava šansu za vakcinisanje, što posredno svedoči o tome da se žene oslanjaju na zdravstveni sistem kao izvor informacija i normi oko ove vakcine.
Više od tri-četvrtine učesnica u ovoj studiji je bilo kod ginekologa barem jednom u prethodnih 12 meseci u odnosu na trenutak istraživanja (a to je bilo pre izbijanja pandemije), a četvrtina nije bila nijednom.
Takođe žene više idu na preventivne preglede kod ginekologa nego kod stomatologa (nešto preko 60%), odnosno kod lekara opšte prakse (nešto manje od 40%) – žene posebno vode računa o reproduktivnom zdravlju.
Pročitajte još:
Naravno, pored redovnosti odlaska na preglede, za dobru brigu o zdravlju bitan je i odnos lekara i pacijentkinja. Trećina žena ima poverenje u lekare i medicinsko osoblje, više od trećine je neodlučnih po ovom pitanju, a najmanji deo ispitanica uopšte nema poverenja. Kada odu kod lekara, tri četvrtine ispitanica postavlja lekaru pitanja o svom zdravlju sve „dok im ne bude potpuno jasno šta se sa njima događa“.
Ipak, četvrtina učesnica se trudi da postavlja što manje pitanja, a još upečatljiviji je podatak da je četvrtinu žena sramota da se žali na bol, iako su bolovi deo razloga posete lekaru. U skladu sa ovim, značajna većina žena se „trudi da budu saradljive i poslušne pacijentkinje“ (83%), dok se samo svaka dvadeseta pacijentkinja ne trudi aktivno oko toga.
Kada žene razmišljaju o svom zdravlju, poveravaju se i razgovaraju o tome ne samo sa lekarima i lekarkama, kojima najviše veruju kada je zdravlje u pitanju, nego i sa drugim bitnim ljudima iz okoline. Posle lekara, na visokom mestu osoba od poverenja je – majka, a zatim slede i partneri/partnerke, prijateljice, sestre, očevi, brat, kćerka, sin, dok o zdravlju najmanje razgovaraju sa duhovnicima ili sveštenicima.
Ako ste i vi voljne da podelite svoja iskustva, upitnik možete popuniti onlajn (anonimno, naravno).
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
