mRNA vakcine protiv kovida poboljšavaju odgovor na imunoterapiju - oktrivaju najveći svetski stručnjaci

Ovi rezultati, koji obuhvataju više od 1.000 pacijenata lečenih između avgusta 2019. i avgusta 2023, predstavljeni su na Kongresu Evropskog društva za medicinsku onkologiju (ESMO 2025). Istraživanje su vodili dr Stiven Lin i dr Adam Griping, profesori onkološke radiologije.

„Ova studija pokazuje da komercijalno dostupne mRNA vakcine protiv kovida mogu trenirati imuni sistem pacijenata da prepozna i uništi ćelije raka“, izjavio je dr Griping. „Kombinacija ovih vakcina sa imunoterapijom dovodi do snažnog antitumorskog odgovora i značajno produžava život pacijenata.“, prenosi "MD Anderson Cancer Center".

Kako je otkrivena ova povezanost?

Otkrivanje da mRNA vakcine snažno aktiviraju imuni sistem poteklo je iz istraživanja koja je dr Griping sproveo tokom doktorskih studija na Univerzitetu Floride. Zajedno sa dr Eliasom Sajorom, razvijao je personalizovane mRNA vakcine protiv tumora mozga i otkrio da takve vakcine mogu „naučiti“ imuni sistem da napada ćelije raka, čak i kada mRNA ne cilja tumor direktno.

To je navelo istraživače da pretpostave kako bi i druge vrste mRNA vakcina, uključujući one protiv kovida, mogle imati sličan efekat. Odobravanje i široka upotreba ovih vakcina omogućili su da se ta hipoteza i testira.

Kako mRNA vakcine utiču na imunoterapiju kod raka?

Kako bi bolje razumeli mehanizam delovanja, timovi iz laboratorija Lina i Sajora proučavali su modele na životinjama. Otkrili su da mRNA vakcine deluju kao „alarm“ za organizam, stavljajući imuni sistem u stanje visoke pripravnosti da prepozna i napadne ćelije raka.

Kao odgovor, ćelije raka počinju da stvaraju protein PD-L1, koji služi kao svojevrsni „štit“ protiv imunih ćelija. Srećom, upravo su imunoterapijski lekovi dizajnirani da blokiraju PD-L1, čime omogućavaju imunitetu da slobodno napadne tumor.

Ovaj mehanizam potvrđen je i u kliničkim studijama, kod dobrovoljaca je zabeležena aktivacija imunog sistema, a kod pacijenata koji su primili mRNA vakcinu registrovano je povećanje izraženosti PD-L1 na tumorima.

Zaključak istraživača: mRNA vakcine mogu reprogramirati imuni sistem da efikasnije prepoznaje i uništava rak.

Šta ovo otkriće znači za budućnost lečenja raka?

„Najuzbudljiviji deo ovog otkrića jeste mogućnost da široko dostupne i jeftine vakcine značajno poboljšaju efikasnost imunoterapije,“ naglasio je dr Griping.

Naučnici veruju da bi mRNA vakcine mogle poboljšati ishode kod pacijenata koji već primaju imunoterapiju, ali i omogućiti da imunoterapija deluje i kod onih čije bolesti do sada nisu reagovale na lečenje.

U toku je planiranje velike, randomizovane faze III kliničkog ispitivanja, koje će potvrditi rezultate i ispitati da li bi mRNA vakcine trebalo uvrstiti u standardni protokol za pacijente koji primaju imunoterapiju.

Ključni podaci iz studije

Studija je obuhvatila više grupa pacijenata sa različitim vrstama raka koji su primili mRNA vakcinu u roku od 100 dana od početka imunoterapije. Kod 180 pacijenata sa uznapredovalim karcinomom pluća, medijana preživljavanja bila je 37,3 meseca, u poređenju sa 20,6 meseci kod 704 pacijenta koji nisu primili vakcinu.

Kod pacijenata sa metastatskim melanomom, medijana preživljavanja iznosila je 26,7 meseci kod nevakcinisanih, dok kod 43 vakcinisana pacijenta još nije dostignuta što ukazuje na znatno bolje rezultate.

Najveći napredak zabeležen je kod pacijenata sa tzv. „hladnim“ tumorima, koji inače slabo reaguju na imunoterapiju. Kod njih je trogodišnje preživljavanje bilo pet puta veće ako su primili mRNA vakcinu. Rezultati su bili konzistentni bez obzira na proizvođača vakcine, broj doza i vreme kada su pacijenti lečeni u MD Anderson centru.

Podrška i finansiranje

Studiju su podržali Nacionalni institut za zdravlje (NIH), Nacionalni institut za rak (NCI), FDA, kao i brojna udruženja i fondacije posvećene istraživanju raka, među kojima su American Brain Tumor Association, Conquer Cancer Foundation, CureSearch for Children’s Cancer, Alex’s Lemonade Stand Foundation i druge.