Epidemiološkinja Ivana Begović Lazarević: Ko bi sve trebalo da se vakciniše pred sezonu i zašto

U borbi protiv zaraznih bolesti, vakcinacija je u najvećoj meri doprinela smanjenju obolevanja i smrtnosti ljudi i pokazala se kao najefikasnija mera primarne prevencije, piše rts.rs.

Uoči prave jeseni i temperatura oko nule, pred sezonu epidemije gripa i drugih virusnih bolesti, lekari ističu da je važno da se vakcinišemo, posebno deca i stariji od 65 godina.

Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, ističe da su te osobe uvek u većem riziku da imaju težu kliničku sliku, posebno ukoliko imaju i neku pridruženu hroničnu bolest.

Takođe, u riziku su i deca mlađa od dve godine koja još nemaju razvijene odbrambene sposobnosti i posebnu pažnju treba pokloniti toj grupi, odnosno, ukoliko postoji zaštita da se vakcinišu, ukazuje doktorka.

“U posebnom riziku su svi hronični, bilo kardiovaskularni, bilo plućni, svi oni koji imaju neku od hroničnih bolesti, koja im smanjuje imunitet, to može da bude i malignitet, gojaznost, dijabetes“, navela je doktorka Begović Lazarević.

Prema njenim rečima, i trudnice mogu da razviju tešku kliničku sliku i trebalo bi da se svake sezone vakcinišu protiv gripa.

Vakcina protiv virusa gripa je, kaže, distribuirana svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Beograda, tako da bi svi oni koji su u riziku trebalo da je prime, kao i zdravstveni radnici.

„Znači trebalo bi čim vakcine stignu, svi ovi hronični bolesnici da se jave lekaru i da se vakcinišu tokom oktobra“, rekla je doktorka.

Da bi se razvio imunitet, kaže doktorka, neophodno je da prođu dve do tri nedelje, a otprilike u novembru već kreće povećavanje broja obolelih.

Vakcina protiv pneumokoka

Doktorka savetuje i da se građani koji su u većem riziku vakcinišu i protiv pneumokoka, teškog oboljenja pluća.

“Vakcina je jako dobra, daje se samo u jednoj dozi i baš odlazak na vakcinaciju protiv gripa treba da se iskoristi i da svaki lekar pita svog pacijenta da li je možda prethodnih sezona primio tu vakcinu. Ukoliko nije, treba da se iskoristi”, rekla je doktorka.

Prema njenim rečima, vakcina protiv pneumokoka štiti od razvijanja pneumonije, ali i od invazivnih oblika pneumokokne bolesti, kao što su bakterijemija, prisustva bakterija u krvi, zapaljenja moždanih ovojnica, zapaljenje koštane srži…

Sve su to, kaže, bolesti koje su vrlo ozbiljne i koje mogu da imaju i smrtni ishod.

Pneumokokna vakcina se, navodi, prima jednom u životu, a dostupna je u svim domovima zdravlja tokom cele godine.

Šta je s vakcinama protiv kovida?

Doktorka Ivana Begović Lazarević kaže da kod nas od jula meseca nema nijedne vakcine protiv kovida.

„Bilo bi upitno koji bi bio efekat od vakcina, koje, da se tako izrazim, ne gađaju trenutne sojave u cirkulaciji, tako da ćemo videti kako će se to dalje odvijati, da li ćemo u nekom doglednom vremenu imati neku savremeniju, noviju vakcinu“, rekla je doktorka.

„Nama je i dalje cilj da se štitimo, pogotovo pacijenti koji imaju hronične bolesti treba da izbegavaju boravak u zatvorenim prostorijama, da izbegavaju okruženje gde ima obolelih, da stave masku i da što više borave na otvorenom“, zaključila je doktorka Ivana Begović Lazarević.

Prema njenim rečima, trenutno su aktuelne akutne respiratorne infekcije koje su otprilike za 20 odsto u porastu u odnosu na pre dve nedelje, kao i oboljenja slična gripu.