Dvanaest lekara nije otkrilo Aninu bolest: Sada ima misiju da osvesti sve žene

"Živela sam u bolu, plaćala razne suplemente, tinkture, hormone, preglede, analize. Najviše me je morilo šta to mene boli, zašto, koliko je to u meni, da li ću moći da imam decu kad budem želela. Kreneš da podređuješ sve planove endometriozi, jer imaš dobre i loše dane. Isplaniraš nešto za određeni dan, pa moraš da koriguješ, jer se ne osećaš dobro", ovako Ana Denić opisuje svoju višegodišnju borbu za pronalazak dijagnoze i adekvatno lečenje.Ona je danas devojka sa misijom - da druge žene informiše o endometriozi, bolesti koja se jako teško otkriva, ali takođe i teško leči. Za Nova.rs detaljno je ispričala svoje iskustvo.

Simptomi koji se lako zanemaruju

Pre svega, Ana nam je svojim rečima objasnila šta je endometrioza. U pitanju je multisistemska bolest, koja je hronična i ima progresivan karakter. Promene koje izaziva mogu da napreduju i da se šire."Endometriozu karakteriše to što se u karličnoj duplji naseljava tkivo koje je nalik endometrijumu materice, podseća na to tkivo. Naseljava se po karlici i karličnim organima, ali i drugim – debelom crevu, bešici, a može da ide i na dijafragmu i neke druge organe", govori Ana.Endometrioza može da bude i cista, može da bude vezivno tkivo ili lezije (implanti). Prvi simptom koji je ona doživela, za koji kažu da je predisponirajući faktor, jeste rana mentruacija."Dobila sam ciklus sa 11 i po godina, a imala sam od starta izrazito bolne menstruacije. Prva dva dana bih bila neupotrebljiva. Glavni simptom su toliko bolni ciklusi, da ni sa najvećim dozama analgetika ne možeš da osetiš efekat. Kod mene je to trajalo godinama tako – bolni ciklus dođe i prođe", govori Ana.

Zbog toga ona, kao ni mnoge druge žene, dugo nije sumnjala na neki ozbiljniji problem. Razlog se, kako kaže, krije i u patrijahalnom vaspitanju žena."Mislim da je razlog zašto se teško dijagnostikuje to što je ženama stalno govoreno da treba da živimo s bolnim ciklusima, da ne može toliko da boli, da nije tako strašno. Onda žene ćute o tome i misle da je to normalno, ali kako endometrioza napreduje, ona daje neke druge prateće simptome, koje žene opet prepisuju PMS-u. Ali, kako bolest dobija ozbiljniji karakter dobijaju se novi simptomi", kaže Ana.Uskoro je to osetila na sopstvenoj koži. Pre tri godine, počela je da dobija bolove u zadnjem delu leđa. Onda i bolove van ciklusa, u levom delu karlice, za koje su lekari mislili da uzrokuje jajnik. Bol je imao svoje cikluse, poboljšanja i pogoršanja."Osećala sam umor, bol u pelvičnoj regiji, bol u leđima. Javlja se ispupčen stomak, kao nadutost, koji je posledica zapaljenja koje uzrokuje endometrioza. Mogu da se jave i vanciklusna krvarenja", opisuje.Takođe, Ana naglašava i da su bolovi tokom i posle seksualnog odnosa, kao i bol prilikom vršenja nužde i često mokrenje, takođe simptomi endometrioze."Neke žene nemaju nikakve simptome, dok im se poptuno ne zalepe organi karlice, pa ne mogu da ostanu u drugom stanju – pa tek shvate kad požele da zatrudne, jer inferilititet jeste jedan od simptoma endometrioze", dodaje.

"Umišljaš bol"

Ani Denić su godinama lekari davali pogrešnu dijagnozu. Govorili su joj da je muči upala jajnika, upala bešike, menjali razne antibiotike."Godinu dana sam išla kod 12 različitih ginekologa i trebalo mi je ukupno dve godine da otkrijem da imam endometriozu. Vezano za reproduktivne ženske probleme, retko ko pristupi ozbiljno i pita šta te boli, kada te boli, koliko te boli. Više je to usputno i uvek je prisutno omalovažavanje simptoma i toga kroz šta ti prolaziš", priča nam.Od lekara u Srbiji doživela je razna neprijatna iskustva."Imala sam scenu gde mi je rečeno da, ako mene to toliko boli, ja bih odskakala od stola. Imala sam scenu gde sam rekla da su mi brisevi rađeni skoro i da nisam menjala dečka, a doktor je rekao: 'Možda je dečko menjao tebe'. Bilo je svačega: da ja umišljam bol, da je to ovulacija, a ja ne znam kako može neko ceo mesec da ovulira", priseća se.

Najzad, posle različitih lekara, naišla je na doktorku koja je znala da je reč o endometiozi. Ali, lečenje koje je dobila, odnosno operacija kojoj je podvrgnuta, napravila joj je samo veće probleme."Doktorka nije prepoznala endometriozu na svim mestima na kojima je bila, pa samim tim što jedan deo ostavljen u meni, a jedan deo neadekvatno skinut, bolest je nastavila da raste i pravi mi tolike probleme, da sam morala hitno na drugu operaciju, jer nisam mogla od bolova da živim. Doktorka nije radila magnetnu rezonancu, što je jako bitno, jer daje mapu gde se otprilike nalaze implanti. Meni to nije rađeno, već sam direktno poslata na sto. S obzirom da sam obišla veliki broj ginekologa pre toga, prva osoba koja je posumnjala na bolest meni je ulila poverenje da zna šta radi", priča Ana."Moj kvalitet života se drastično pogoršao nakon operacije, spala sam na nulu. Bila sam u krevetu", dodaje.

Pomoć van Srbije

Ana sebe opisuje kao veoma upornu osobu - pa je nakon neuspešne operacije rešila da detaljno istraži svoje opcije. Važno je reći da endometrioza može operativno lečiti putem ekscizije i elektrokoagulacije. Za eksciziju je potreban mnogo veći stepen znanja nego za elektrokoagulaciju, kojom se samo "prže" te promene.Često ta elektrokoagulacija dovodi do pogoršanja simptoma, jer se implanti ne uklone, već se samo podstaknu. Stvori se vezivno tkivo i pogoršaju se. To se dogodilo Ani."Počela sam intenzivno da istražujem šta mogu da uradim. Znajući da je ekscizija zlatni standard, jer se lezije vade iz korena, istraživala sam ko to radi na ozbiljan način. Našla sam sajt na kojem se nalaze stručnjaci koji su prošli specijalni program i ispitivanje putem videa da li dobro rade eksciziju. Imala sam opciju u Rumuniji i Grčkoj i stupila sam u kontakt s lekarom iz Grčke", priča nam.

Ispostavilo se da je to bila odlična odluka za Anu. Imala je uslova da ode u Grčku i uradi sve analize. Saznala je da je u njoj ostalo jako puno rezidualne endometrioze, a zbog stanja u kojem je bila, nije imala sumnje da li želi da ponovo ode na operaciju. Danas, šest nedelja nakon operacije stručnjaka u Atini, oseća se bolje svakim danom."Dosta toga mi je isečeno, uključujući bešiku – ali uprkos tome, što je osoba koja je radila zahvat stručnija, pacijent se bolje oseća. Oporavak je jako dugačak, traje i do godinu dana. Najvažnije je strpljenje", kaže Ana.

Najzad, nakon svoje duge i mučne borbe sa endometriozom, ova devojka ima jasne savete za sve devojke i žene."Mi žene imamo taj instikt, da znamo sebe i svoje telo. Po dužini i izgledu ciklusa znamo da primetimo kada je nešto u redu a kada nije. Ako primetimo da nešto nije okej, ne treba da dozvolimo da nas bilo ko drugi ubeđuje da nije okej. Ako postoji sumnja na endometriozu, moje mišljenje je oštro: odmah kontaktirati pravog stučnjaka za to i otići odmah tamo, da se uradi detaljna dijagnostika, pa odatle odlučivati. Svako od nas ima drugačiju dubinu džepa – ali mislim da je bolje, ako postoje bilo kakvi uslovi, otići u kvalitetne ruke i na kvalitetan tretman, nego se mučiti niz godina, dok život prolazi pored tebe", zaključuje Ana Denić.***Bonus video: Kako do više novca za lečenje retkih bolesti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakodovienovcazaleenjeretkihbolesti-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3162514"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram