Kad skoči telesna temperatura, mnogi posegnu za lekovima iz prirode jer veruju da će oni pomoći. Ima li u tome smisla i šta je zapravo najbolje raditi kad skoči temperatura, za portal Nova.rs govori dr Nikola Stojković, lekar opšte medicine.
Za početak doktor Stojković podseća zašto se uopšte javlja temperatura i da li je uvek treba skidati.
„Temperatura neretko ima svoju svrhu u organizmu i ona ne mora da označava samo bolest već je to i znak odbrane organizma. Telo se prvo brani povišenom temperaturom kad nešto nije u redu. Osim one visoke od oko 39 stepeni koja nas jako ometa u svakodnevnim aktivnostima, česte su i temperature između 37 i 38 stepeni. Nisu visoke, ali su neprijatne jer nas iscrpe. Njih – do 38 stepeni, ne treba obarati jer imaju svoju svrhu i nisu opasne po organizam, dok one više svakako treba obarati“, kaže dr Stojković.
A kod tog obaranja od davnina su poznati krompir koji ide na tabane, obloga od sirćeta ili pak komovica. Kako navodi naš sagovornik, ove metode mogu da pomognu, posebno ako temperatura nije mnogo visoka, ali ako jeste – ne treba se oslanjati samo na ova prirodna pomagala. Najvažnije je sa lekarom prvo otkriti uzrok temperature, a potom uzeti i antipiretike, tj. lekove koji obaraju temperaturu.
Stari narodni lek za temperaturu jesu kolutovi oljuštenog krompira koji se stavljaju na tabane i potom umotaju ili se obuju čarape preko.
„U tome donekle ima smisla jer je krompir hladan, a na stopalima ima dosta nervnih završetaka i tuda se oslobađa temperatura. Poznato je da krompir ima pirogene supstance, te ako se kojim slučajem pojede živ, povećava telesnu temperaturu. Ali za spoljašnu upotrebu kao obloga na tabanima može da pomogne – ne nešto mnogo, ali neće ni naškoditi.“
Među narodnim metodama protiv temperature jeste i komova rakija za koju mnogi tvrde da pomaže.
„Obloge od rakije su dobre za skidanje temperature, između ostalog i one od komove rakije. Obloge od komovice se stavljaju na određene delove tela, a mogu se njom i masirati stopala i dlanovi. Rakija inače deluje tako što širi krvne sudove, nakon čega se lakše oslobađa toplota iz tela, te će pomoći.“
Pročitajte još:
Doktor Stojković otkriva i ima li smisla koristiti sirće kod visoke temperature.
„Jabukovo sirće je takođe vrlo korisno u oblogama. Možete da ih stavite na čelo, možete da sirćetom masirate stopala i dlanove, ali i da stavite obloge na tabane. Uz sirće će se lakše osloboditi toplota iz tela, a to će dovesti do snižavanja telesne temperature“, kaže naš sagovornik.
Doktor kaže i da je normalna telesna temperatura između 36,3 i 37 stepeni, a da je sve preko toga znak neke virusne infekcije, korone, zatim sezonskog gripa, kao i infekcije drugim virusima i bakterijama. Često su to urinarne infekcije, ali su i stomačne tegobe poput proliva i povraćanja nekad praćene povišenom temperaturom.
„Nekad se čak temperatura javi i samo zbog dehidratacije, a ne neke virusne ili bakterijske infekcije.“
Doktor Stojković savetuje i kako oni s temperaturom treba da se ponašaju.
„Oni koji imaju povišenu temperaturu ne treba da borave u zagušljivim prostorijama, ne treba da se mnogo utopljavaju jer će to podići temperaturu, već to treba da bude lagana pamučna garderoba da bi se temperatura oslobađala. Savetuje se i tuširanje, koje možda tad nije prijatno, ali pravi razliku u temperaturi i donekle rashlađuje organizam. Pored toga, treba i dosta da se hidriraju, pre svega vodom, čajevima, kompotima i supicama jer organizam gubi dosta tečnosti. Posebno se dobro pokazao čaj od đumbira koji povećava znojenje i rashlađuje organizam“, kaže dr Stojković i zaključuje da su za snižavanje temperature najbolja kombinacija antipiretici i prirodni lekovi, uz obavezan unos dovoljno tečnosti.
BONUS VIDEO: Biljke za jačanje imuniteta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare