Dr Goran Cvijović, endokrinolog, u emisiji Zdravo misli kod doktorke Katarine Bajec govorio je o problemima sa štitastom žlezdom i antitelima koja organizam u tom slučaju pravi na sopstvenu štitastu žlezdu, a koja onda mogu da stvore komplikacije i na drugim organima.

Doktor je za početak objasnio šta je zapravo Hašimoto tideoiditis.

„Danas imamo zaista veliki broj pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza ove blage bezbolne upale štitaste žlezde. Ta upala nije infektivna, bakterijska, već je imunološka. U tom slučaju organizam svoju štitastu žlezdu prepoznaje kao strano telo. Onda napravi antitela koja nam napadnu tu žlezdu“, kaže dr Cvijović.

Posledica je, kako kaže, da to plemenito tkivo koje proizvodi hormone pređe u ožiljak.

„Onda žlezda nema snagu da proizvodi dovoljno hormona i tada mi to registrujemo kroz hormon TSH. Što je veći, to znači da više hormona štitaste žlezde nedostaje. Tada pokušavamo da normalizujemo nivo hormona ili suplementima, npr. visokim dozama selena, ili se uvode hormoni štitaste žlezde u onoj meri koliko ih telo traži.“

Doktor je objasnio i kako se bolest manifestuje.

„Simptomi su osećaj nedostatka energije, pospanost, dobijanje telesne mase, zadržavanje tečnosti. S druge strane, kad neko ima Hašimoto, to ne znači da mu je imunitet slab, ali problem je što gađa i gde treba i gde ne treba. Napada i druge organe, uz bakterije i viruse. Tad se prate hormoni, pre svega, FT4 i TSH, ali uvek gledamo da antitela nisu otišla na neki drugi organ.“

Pročitajte još:

U tom slučaju važno je, kaže doktor, i praćenje vitamina D jer, što je veći njegov nivo u telu, manja je šansa da antitela odu na druge organe.

„Antitela su samo dijagnostički kriterijum – potvrđuju dijagnozu, uz druge parametre, na osnovu čega se utvrđuje zašto štitasta žlezda ne radi kako treba. Dalje praćenje antitela posle toga nema nikakvog smisla. Dalje se prati TSH kako bi se podesio da bude očekivan za određenu životnu dob.“

Budući da Hašimoto više pogađa žene, posebno oko ulaska u menopauzu, javlja se i pitanje sa čim sve može da bude udružen.

„Najčešći okidač je nagla promena u nivou estrogena. To može da bude ulazak u menopauzu, porođaj, prekid trudnoće iz nekog razloga ili period posle adolescencije. Naravno, ako imate jedno autoimuno oboljenje, uvek gledamo da nisu antitela otišla na druge žlezde. A česta je prevremena menopauza kada antitela odu na jajnike i naprave menopauzu, pa žena u 36 godini izgubi ciklus. To nije biologija, već je u tim godinama to imunologija, posledica imunološke reakcije“, zaključuje doktor.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

BONUS VIDEO: Endokrinološke bolesti modernog doba

Komentari

Svi komentari (0)