Dr Katarina Bajec rekla je u jutarnjem programu "Probudi se" na TV Nova S da razlog za uočavanje sve većeg brojeg slučajeva insulinske rezistencije u okruženju može da bude to što se danas više bavimo insulinskom rezistencijom nego ranije, ali je istakla i da na insulinsku rezistenciju utiče i način ishrane i način života.
„Svako od nas ima nekog u okruženju ko spominje insulinsku rezistenciju. To je poremećaj metabolizma gde praktično naše ćelije prestaju da budu osetljive na insulin. Mi kada unesemo neki obrok i kada nivo glukoze u krvi dostigne određeni nivo pankreas luči insulin. Zadatak insulina je da veže tu glukozu i da je iz krvi prenese u ćelije gde je dalje naše ćelije koriste kao izvor energije“, navela je Bajac.
On je objasnila da se u situaciji insulinske rezistencije insulin luči, ali ne može da unese glukozu u ćelije.
„Ćelije ne reaguju na njega i to za posledicu ima da se glukoza zadržava u krvi. S obzirom na to da se ta glukoza nalazi u krvi, njen nivo raste, to ponovo pankreas detektuje da kao znak da luči insulin, luči dodatne količine insulina i dolazi do tog začaranog kruga insulinske rezistencije“, rekla je Bajec.
Ona je izjavila da se sada više bavimo insulinskom rezistencijom, ali i da na nju utiče način ishrane i način života.
„Tačan razlog zašto nastaje insulinska rezistencija nije još do kraja razjašnjen, ali se zna da genetika igra ulogu, što znači da ako je neko u porodici imao šećernu bolest takva osoba treba da provereva nivo glukoze u krvi. Ishrana jeste bitan faktor. Primećeno je da se javlja kod onih koji jedu dosta slatkiša, ali je bitan faktor i odsustvo fiziče aktivnosti. Insulinskoj reszistenciji može da doprinese i uzimanje steroidnih hormona, ali i medicinska stanja kao što su bolesti nadbubrega i policističnih jajnika, koji su kod mladih devojaka vrlo česti“, navela je Bajec.
Ona je dodala da ako se na vreme otklone faktori rizika, smanjujemo rizik da dođe do šećerne bolesti.
„Kod određenog broja ljudi koji imaju insulinsku rezistenciju javiće se šećerna bolest, ali ne kod svih“, rekla je dr Bajec i dodala da je insulinska rezistencija čest nalaz kod gojaznih ljudi.
Ona je navela da u najvećem broju slučajeva insulinska rezistencija nema nikakve simptome i uglavnom se otkriva slučajno tako što vrednosti jutarnje glukoze budu blago povišene ili granične, pa se dalje radi test opterećenja šećerom.
„Međutim, mogući znak može da bude potreba za slatkim, čak i posle obroka, umor, pospanost, bezvoljnost…“, rekla je dr Bajac.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare