Anksioznost predstavlja osećaj neizvesnosti i nemira, nekog straha i brige, kaže dr Katarina Bajec.

Ona je u jutarnjem programu „Probudi se“ navela da je neizvesna budućnost najčešće razlog za pojavu ovog osećanja kod ljudi.

„Najčešće brinemo za neki događaj koji će se desiti u budućnosti. Mi ga očekujemo. Danas smo svi više nego ikada ansiozni, ali i pre korone je svako od nas nekada bio anksiozan. To je normalna reakcija na stres. Na taj način se organizam priprema na to da postoji neka opasnost i da reagujemo adekvatno“, rekla je Bajecova.

Međutim, kada počnemo da brinemo što brinemo, ističe ona, to je već znak da se dešava nešto što nije u pitanju prolazna anksioznost nego je možda u pitanju anksiozni poremećaj.

„Šta tačno dovodi do anksioznosti još nije utvrđeno. Genetika je tu jako bitna. Ako je neko u porodici bio anksiozan, velika je verovatnoća da će i deca možda ispoljiti sličnu reakciju. Isto tako i roditelji proizvode takve reakcije kod dece, a to je naša preterana briga, stalno očekivanje da će nešto loše da se desi“, navela je doktorka.

Ona je objasnila i kako se anksioznost ispoljava u ponašanju, odnosno kako je lakše prepoznati.

„Prva stvar je strah i briga, a onda se na to nakalemi nesanica i nemogućnost da se koncentrišeš. Recimo, stvari koje si radio sa takvom lakoćom ne možeš više da radiš, jer su tvoje misli negde drugde. Anksioznost boli, jer sve tegobe anksiozni ljudi zaista osećaju. To je stezanje u grudima, probadanje, lupanje srca…“, ističe dr Bajec.