Doktori kažu da svi treba da večeraju u ovo vreme ako žele da žive dugo

Ali postoji li sa zdravstvene strane idealno vreme za večeru. Delimično postoji. Ono što je svakako važno, kaže Valter Longo za "GQ", direktor Instituta za dugovečnost na Univerzitetu Južne Kalifornije, jeste da završite sa jelom najmanje tri sata pre nego što planirate da legnete na spavanje. Ako, na primer, obično idete u krevet u ponoć, krajnji rok za večeru bio bi oko 21 sat.

Razlog je to što kasno jedenje može da poremeti cirkadijalni ritam koji upravlja prelaskom tela iz dnevnog u noćni režim i obrnuto. Ako večeru pomerate sve kasnije, poruka koju šaljete organizmu jeste da i dalje treba da bude aktivan, objašnjava Longo. To može negativno da utiče na kvalitet sna, slično kao izlaganje jakom svetlu pred spavanje, ali i na efikasnost sagorevanja kalorija.

Vreme večere utiče i na to koliko dugo ne jedete između poslednjeg obroka i prvog narednog dana. Upravo time se bavi takozvana vremenski ograničena ishrana, oblik povremenog posta koji podrazumeva da se svi dnevni obroci unesu u okviru dvanaest sati ili manje, objašnjava Adam Kolins, vanredni profesor ishrane na Univerzitetu u Sariju. Ako produžite noćni period bez hrane između večere i doručka, omogućavate telu da uđe u fazu u kojoj počinje da sagoreva masti. Na taj način trenirate organizam da radi ono za šta je prirodno predviđen. Da sagoreva ugljene hidrate dok ih unosite hranom, a masti kada ne jedete. To može da pomogne u mršavljenju i generalno je korisno za metaboličko zdravlje.

Da li to znači da je bolje pomeriti doručak na kasnije ili večeru na ranije. Preovlađuje mišljenje da se veća korist postiže ako se unos kalorija ograniči na raniji deo dana, kaže Kolins. To ima smisla i iz ugla cirkadijalnog ritma, jer je telo tada najspremnije da se nosi sa hranom, u ranom delu aktivne faze dana.

Najčešća večernja navika kod dugovečnih ljudi koji su doživeli stotu, kaže Longo, jeste lagana večera dovoljno rana da ostavi oko dvanaest sati do doručka narednog dana. Manji unos hrane uveče deluje zdravo i ako se oslonimo na staru izreku koja savetuje da doručkujemo kao kraljevi, ručamo kao prinčevi, a večeramo kao siromasi.

Ipak, to nije uvek realno. Prilično je teško pojesti obilan doručak jer jednostavno nemate apetit, kaže Kolins. Delom zato što telo već pri buđenju počinje da oslobađa glukozu u krv, pa je nivo energije već povišen. A s obzirom na to da većina ljudi za ručak pojede samo sendvič, dok su radne kantine sa kuvanim obrocima gotovo nestale, neizbežno je da većinu kalorija unosimo uveče.

Zbog toga ne treba da se opterećujete, dodaje on. To je u redu sve dok telu obezbedite period odmora tako što ćete sledećeg jutra imati doručak sa malo ugljenih hidrata. Ključ je u tome da obratite pažnju na celokupan obrazac ishrane. Rana večera je jedna stvar, ali je isto tako važno da nakon toga ne sedite ispred televizora uz čips, čokoladu i alkohol. Ako vam rano vremenski ograničeno jedenje nije izvodljivo, kasnije je i dalje bolje nego da obroci budu razvučeni tokom celog dana. A ako tokom dana trenirate, naročito vežbe snage poput dizanja tegova, obilnija večera bogata ugljenim hidratima i proteinima može biti korisna za oporavak mišića.

Na kraju, kaže Longo, suština je u tome da obroci budu smešteni u okviru dvanaest sati i da se večera završi tri sata pre spavanja. Dodatne promene u ishrani potrebne su samo ako telo loše reaguje na postojeći raspored. Ako imate obilniju večeru, a pritom dobro spavate i holesterol i krvni pritisak su u granicama normale, onda je sve u redu. Ali ako loše spavate i imate zdravstvene probleme, možda bi trebalo da pređete na veći doručak, veći ručak i manju večeru, što se u praksi najčešće pokazuje kao najzdraviji obrazac ishrane.