Analiza DNK žene od 117 godina otkrila tajnu dugovečnosti i izgleda da smo sve vreme bili u zabludi

Neke od njenih retkih genetskih varijanti povezane su sa dugovečnošću, imunološkom funkcijom i zdravim srcem i mozgom.

Naučnici u Španiji kažu da sada koriste ove nalaze kako bi „pružali novi pogled na biologiju starenja ljudi, predlažući biomarkere za zdravo starenje i potencijalne strategije za povećanje očekivanog životnog veka“, prenosi Science Alert.

Ćelije koje su se "ponašale" kao mnogo mlađe

Rezultati nove analize zasnivaju se na uzorcima krvi, pljuvačke, urina i stolice koje je Branjas dobrovoljno dala pre svoje smrti 2024. godine, kada je bila najstarija živa osoba na svetu.

Prema timu koji su predvodili naučnici sa Instituta za istraživanje leukemije „Žozep Kareras“ u Barseloni, Branjas je imala ćelije koje su se „osećale“ ili „ponašale“ kao da su mnogo mlađe od njenih hronoloških godina. Premašila je prosečan životni vek žena u svojoj domovini Kataloniji za više od 30 godina.

I u svojoj dubokoj starosti, Branjas je bila dobrog zdravlja, kažu naučnici, s odličnim kardiovaskularnim zdravljem i veoma niskim nivoom upale. Uprkos poodmaklim godinama, njen imuni sistem i crevni mikrobiom imali su markere koji su odgovarali mnogo mlađim ljudima, a takođe je pokazivala izuzetno niske nivoe „lošeg“ holesterola i triglicerida, i veoma visoke nivoe „dobrog“ holesterola.

Svi ovi faktori mogu pomoći u objašnjenju njenog odličnog zdravlja i ekstremne dugovečnosti.

Genetska prednost

Branjas je živela mentalno, društveno i fizički aktivnim životom, ali je imala i sreće sa genetikom. Iako je mediteranska ishrana bogata jogurtom možda igrala ulogu u njenom dugom životu, ekstremna dugovečnost je verovatno pod uticajem širokog spektra genetskih i ekoloških varijabli.

Zanimljivo je da su naučnici primetili „ogromnu eroziju“ u Marijinim telomerama – zaštitnim strukturama na krajevima hromozoma.

Telomere štite naš genetski materijal, a kraće su povezane sa većim rizikom od smrti. Međutim, nedavne studije sugerišu da među najstarijima, telomere zapravo nisu koristan biomarker starenja.

U stvari, veoma kratke telomere su možda pružile Mariji prednost. Hipotetički govoreći, pišu autori studije, kratak životni vek ćelija njenog tela je možda sprečio širenje raka.

„Slika koja proizilazi iz naše studije, iako je izvedena samo od ove jedne izuzetne osobe, pokazuje da izuzetno poodmakla starost i loše zdravlje nisu suštinski povezani“, pišu istraživači, predvođeni epigenetičarima Elojem Santos-Pujolom i Aleiksom Nogera-Kastelsom.

Ograničenje nalaza

Istraživanje samo jedne osobe, posebno one izuzetne kao što je Branjas, ograničeno je u onome što može otkriti ostalima od nas. Santos-Pujol, Nogera-Kastels i njihove kolege u Španiji priznaju da su potrebne veće grupe da bi se ekstrapolirali njihovi rezultati.

Ali veće studije koje upoređuju izuzetno dugovečne ljude sa njihovim kratkovečnim vršnjacima takođe su pronašle biomarkere koji izdvajaju neke ljude, uključujući jedinstvene karakteristike koje im mogu pomoći da se odupru bolestima.

Stogodišnjaci su najbrže rastuća demografska grupa na svetu, ali samo 1 od 10 ljudi koji dožive 100 godina doživi sledeću deceniju. Ono što je Branjas slučaj pružio istraživačima je retka prilika da prouče moguće puteve koji omogućavaju ekstremno dug ljudski životni vek.

Studija je objavljena u časopisu Cell Reports Medicine.