0
Ponovo je aktuelan ptičiji grip.
U svetu je ponovo na snazi alarm zbog ptičijeg gripa, a novi slučajevi H5N1 potvrđeni su i u Hrvatskoj. Međutim, virus H5N1 dosad je napadao uglavnom samo ptice, a sad je krenuo i na sisare – što je za neke dovoljan razlog za paniku.
Naime, nedavno izbijanje H5N1 na farmi krzna nerca u Španiji zabrinulo je neke naučnike. Farme sa gustom populacijom lasica — koje su sisari — idealna su mesta da ovaj virus da dobije nove mutacije ili druge genetske promene koje bi mu mogle pomoći da se proširi i među ljudima. A testiranje na spomenutoj farmi otkrilo je da je virus već dobio barem jednu takvu mutaciju, piše Vox.
U međuvremenu, praćenjem divljih životinja otkriveno je da su i neki drugi sisari nedavno zaraženi ptičjim gripom, uključujući nekoliko grizlija u Montani, tvorovi i vidre, što navodi na pitanje: Da li se ptičji grip približava ljudima?
U svom trenutnom obliku, navodi se, H5N1 nije tako opasan za ljude, ne može ih tako lako zaraziti niti se lako širi među populacijom. To je dobra vest. Međutim, zabrinjavajuće je to što se virusi ptičjeg gripa brzo menjaju.
„Ptičji grip je blizu vrha liste ako pričamo o virusima koji imaju pandemijski potencijal“, rekao je Danijel Olson, epidemiolog sa Univerziteta Kolorado. „Koronavirusi su takođe visoko, ali ptičji grip je na jednakom nivou – a možda čak i višem.“
Iako to ne znači da će ptičiji grip uskoro pokrenuti novu pandemiju, stručnjaci su u pripravnosti.
Virus H5N1 prvi put je otkriven 90-ih godina na farmi gusaka u južnoj Kini, što ga čini relativno novom vrstom ptičjeg gripa (postoje i drugi sojevi ptičijeg gripa). Od tada je već decenijama strašan problem za ptice, posebno domaću živinu. Veoma je zarazan, a infekcija može izazvati ozbiljna oštećenja unutrašnjih organa ptica. Epidemije ovog virusa unište 90 posto i više ptica na farmama u roku od 48 sati.
Brojni sisari, uključujući ljude, takođe su se zaražavali tokom godina. Ipak, još se ne može pričati o pandemiji. Iako može da nas ubije – H5N1 ima zastrašujuće visoku stopu smrtnosti – da bi mogao da izazove pandemiju kod ljudi, patogen mora da ima tri važne osobine, ističu stručnjaci:
Srećom, H5N1 ne ispunjava sve ove kriterijume.
Za početak, ne može da brzo inficira naša tela i ne prenosi se lako među ljudima. Da bi se infiltrirali u domaćina, virusi se prvo moraju vezati za određene receptore na površini ćelija. H5N1 za to koristi specifičnu vrstu proteina poznatog kao hemaglutinin 5 ili H5, koji se vezuje za receptore u ćelijama koje pokrivaju respiratorni i digestivni trakt ptica. Invazijom na te ćelije i razmnožavanjem, virus oštećuje ove vitalne sisteme, a širi se direktnim i indirektnim kontaktom (u izmetu preživljava tri meseca, u vodi zavisno od temperature od nekoliko do preko mesec dana).
Pročitajte još:
I ljudi imaju neke slične receptore u respiratornim sistemima, ali i veći broj različitih receptora za koje virusi ptičjeg gripa ne vole baš da se vezuju. Čini se da nas upravo to čini otpornijim na viruse poput H5N1. Ljudi se mogu zaraziti, ali tek ako su izloženi velikoj količini virusa – većina obolelih od ptičjeg gripa provodili su više vremena s pticama, obično dok su radili sa bolesnim jatima.
„Ako pogledate sve infekcije H5 u poslednje dve decenije ili više, velika većina je prijavila izloženost bolesnoj ili umirućoj živini pre infekcije“, rekao je Ričard Vebi, virolog specijalizovan za životinjski i ptičji grip u St. Jude Children’s Research Hospital.
Međutim, ptičiji grip se brzo razvija i problem je što bi mogao da mutira i evoluira – možda trenutno nije tolika pretnja ljudima, ali mogao bi to da postane.
Virusi gripa su neverovatno promenljivi. Kao i drugi virusi, H5N1 preuzima male mutacije dok se replicira unutar domaćina; vremenom, to mu može dati određene prednosti, ali virusi gripa takođe mogu da prođu kroz mnogo veće i konsekventnije promene u procesu koji se zove reasortacija.
To se dešava kada dva virusa gripa inficiraju istu ćeliju u istom domaćinu, oni mogu međusobno da razmenjuju čitave delove svojih genoma – zato je crvena zastava za istraživače kada se ptičji grip širi među životinjama koje se takođe lako mogu razboleti od drugih vrsta gripa.
Svinje, na primer, imaju receptore u svom respiratornom sistemu za koje se i ljudski i ptičji virusi lako vezuju, tako da se mogu zaraziti i jednim i drugim. Ako se ova dva virusa sretnu unutar ovih životinja, mogli bi da zamene delove, proizvodeći ptičji grip koji može lakše da zarazi sisare. Isto važi i za kune, mogu se zaraziti i ptičjim i sisarskim gripom, pa stručnjaci strahuju da bi, na primer na zaraženoj farmi nerca, H5N1 mogao da zameni deo svog genoma koji ga čini lako prenosivim među pticama za onaj koji ga čini lako prenosivim među sisarima.
U teoriji, to bi moglo dovesti do stvaranja virusa sa svim drugim lošim osobinama H5N1 – njegovom sposobnošću da izazove tešku bolest, na primer, i smrtnodt od preko 90 odsto – uz dodatnu prednost, recimo, mogućnost da se lako infiltrira u ćelije u našim disajnim putevima.
„Potencijal za razvoj novih sposobnosti je ono što stavlja ptičji grip na radar za potencijalne pandemije“, kaže Sima Lakdavala, virolog i specijalista za prenos gripa A sa Univerziteta Emori. „Ali, ne proizvode sve genetske promene patogena sa pandemijskim potencijalom“.
Osim toga, čak i ako H5N1 razvije način da lakše napadne naše disajne puteve, to ne garantuje da će se moći širiti među ljudima. Da bi se lako prenosio, virus takođe treba da se efikasno replicira kada je u ćeliji i da preživi u vazduhu nakon što je izbačen kašljanjem ili kijanjem.
Pročitajte još:
S druge strane, novi dokazi sugerišu da se u mnogim slučajevima H5N1 među divljim životinjama — i u najnovijim slučajevima farmi nerca — infekcije verovatno nisu dogodile zbog mutacije, već zato što je nekoliko životinja jelo zaražene ptice. A čak i ako ptičji grip razvije alat za lakše infiltriranje u ljudskog domaćina, centri za kontrolu i prevenciju bolesti navodno već imaju zalihe ljudskih vakcina za ptičiji grip, uključujući i one posebno za H5N1.
***
Bonus video: Epidemiolog iz Batuta upozorava: Vreme je za vakcinaciju protiv gripa!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
