7
Ove savete je lako primeniti.
Dr Leo Nisola je nagrađivani lekar, imunolog, istraživač i član Američke akademije imunologa. On je bivši saradnik za medicinsku onkologiju na Univerzitetu Teksas. Njegov rad se fokusira na klinički razvoj i istraživanje novih pristupa u borbi protiv raka imunoterapijom na Parker institutu za imunoterapiju raka.
Vodio je timove za medicinska istraživanja u biotehnološkim i multinacionalnim farmaceutskim kompanijama. Takođe je autor popularne knjige „The Immunity Solution“.
Za Daily mail, dr Nisola je napisao autorski tekst u kojem je dao ključne savete sa čuvanje i jačanje imuniteta. Za dobri odbrambeni mehanizam tela, ključno je smanjenje stresa, naglasio je dr Nisola.
„Naš imuni sistem je stalno na udaru i većinu vremena ostajemo zdravi jer trilioni ćelija u telu uvek rade da bi nas zaštitili. Ali kada se naša tela susreću sa previše hemikalija – a to uključuje i hormone koji se oslobađaju tokom perioda stresa – naš odbrambeni sistem, koji je prilično jak, može posustati ako je izložen prevelikom pritisku, a to dovodi do produžene upale“, objašnjava.
Kada je pod stresom, vaše telo proizvodi hormon stresa kortizol. U kratkim naletima, kortizol ograničava upalu. Međutim, ako ste stalno pod stresom i razvijate visoke nivoe kortizola, vaše telo se prilagođava visokom nivou ovog hormona i to na kraju dovodi do povećanja upale. To smanjuje vašu sposobnost tela se bori protiv infekcija.
Za samo 30 minuta, anksiozne misli mogu oslabiti vaš imunološki odgovor. Svako drugačije doživljava stres, tako da ga možete smanjiti na različite načine.
Isprobajte ove proverene tehnike dr Nisole protiv stresa.
Pročitajte još:
Meditacija isključuje petlju anksioznosti i briga koja stvara mentalni haos. Cilj je postati nevidljiv, nedostižan za brige – makar samo na deset minuta dnevno, kaže dr Nisola.
„Vaše telo već ima alate za meditaciju i koristi ih. Sistem retikularnog aktiviranja (RAS) – mreža neurona smeštenih u mozgu – određuje kako percipirate i reagujete na spoljašnji svet. U širem smislu, kontroliše vašu svest, čuvajući sve podatke koje prikupljate svojim čulima. Na primer, u glasnom restoranu, sa prijateljem ili partnerom, možete da isključite svu buku da biste se koncentrisali na svoj razgovor. To je vaš RAS na delu. Omogućava vašem umu da radi u pozadini, održavajući vaše sisteme aktivnim bez bombardovanja stalnim senzornim unosom. Možete iskoristiti moć svog RAS-a da se koncentrišete na trenutak“, detaljno je objasnio imunolog.
„Meditacija sa svećama je odlična za početnike. Upalite sveću i prigušite svetla tako da plamen postane žarište sobe. Postavite sveću u nivou očiju na sto i sedite ispred nje. Držite leđa uspravno kako biste omogućili dijafragmi pun opseg pokreta. Podesite tajmer na deset ili 15 minuta. Udahnite par dubokih, sporih udaha. Opustite se i otpustite sve napetosti u telu.
Fokusirajte se isključivo na plamen. Posmatrajte kako treperi, menja oblik, emituje oreol i treperi raznim bojama. Ako vam um odluta, ne brinite. SMožda ćete morati nekoliko puta da obuzdate svoj um. Što više vežbate, to postaje lakše“, uputstva su dr Nisole.
Duboko disanje može sniziti ili stabilizovati vaš krvni pritisak, a istovremeno usporiti rad srca. Najbolja metoda za to je „4-7-8“.
„Ova vežba prirodno opušta vaš nervni sistem. Dok je ne savladate, radite je sedeći ispravljenih leđa. Nakon toga, možete je raditi dok ležite u krevetu. Stavite vrh jezika na tkivo iza gornjih prednjih zuba. Potpuno izdahnite kroz usta, praveći šuštav zvuk. Zatvorite usta i tiho udahnite kroz nos dok mentalno brojite do četiri. Zadržite dah da izbrojite do sedam. Potpuno izdahnite kroz usta, ponovo stvarajući šuštav zvuk, brojeći do osam. Ponovite tri puta“, objasnio je imunolog.
Mnogo kritičnih aktivnosti se odvija u vašem telu kada se odmarate, kao što je proizvodnja molekula koji se bore protiv infekcija. San je jednako važan kao hrana i voda za najbolje fizičko i mentalno zdravlje.
Dr Nisola savetuje minimalno sedam sati sna svakog dana – a evo kako sebi možete da pomognete da lakše zaspite.
Dnevna svetlost ima snažan uticaj na cirkadijalne ritmove. Svakodnevno izlaganje sunčevoj svetlosti će pomoći u sinhronizaciji vašeg unutrašnjeg sata. Vežbanje utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema i kvalitet sna. Čak i umerena šetnja može pomoći, a takođe je odličan način da se malo izložite dnevnom svetlu.
Isključite TV sat vremena pre nego što želite da zaspite. Ako provodite previše vremena ispred ekrana računara ili pametnog telefona, razmislite o nabavci naočara koje vas štite od plave svetlosti, jer može da izazove oštećenje mrežnjače.
Izbegavajte psihoaktivne supstance kao što su kofein ili alkohol i širok spektar lekova – razgovarajte sa lekarom o svim medikamentima koji bi mogli da ometaju vaš san.
***
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Gde grešimo kada sami lečimo prehlade?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
