8
Karcinom štitne žlezde može da se javi i bilo kom životnom dobu i ne vezuje se isključivo za žene, može da se javi i kod muškaraca, ali se kod žena ipak javlja češće i to tri puta.
Za razliku od benignih promena koje mogu da nastanu u štitnoj žlezdi kakvi su čvorovi ili nodusi, maligni tumori su relativno retki. U Srbiji se godišnje otkrije četiri do pet slučajeva na 100.000 stanovnika, a pacijentima kod kojih se posumnja na karcinom štitne žlezde predlaže se operacija. Karcinom štitne žlezde razvija se sporo, može da raste ne dajući nikakve simptome, pa se redovni preventivni pregledi smatraju veoma važnim.
Međutim, Ivana, sagovornica N1, koja je u svojim četrdesetim godinama, priznaje da nije bila revnosna po pitanju odlaska kod lekara, jer je smatrala da je, kako u životu nije imala nekih tegoba, zdrava.
„Hormone štitne žlezde TSH, T3 i T4, ranije nisam proveravala, iako sam bila svesna da radim odgovoran i stresan posao i imam porodičnu istoriju bolesti, moja majka već 20 godina ima smanjenu funkciju štitne žlezde i pije hormon svakog jutra, i da je trebalo, preventive radi, da to uradim“, kaže Ivana za N1 .
Njeni problemi počeli su početkom ove godine i to su bile srčane smetnje.
Pročitajte još:
„Imala sam lupanje srca koje se ranije nije dešavalo, ne na taj način i tako sam otišla kod kardiologa. Na tom pregledu kardiolog je konstatovao da je srce u redu i savetovao mi da uradim pomenuta tri hormona“, kaže ona.
Nastavila je dalje sa pregledima, otišla je kod endokrinologa, gde je dobila uput za ultrazvuk štitne žlezde.
Ono što je ultrazvuk pokazao bila je upala štitne žlezde i povišen TSH, skoro 10 puta viši od referentnih vrednosti.
„Dobila sam terapiju i za dva meseca spustila sam TSH na tri, pa za još dva meseca na 1,9. Nikakve druge smetnje nisam imala, radila sam, bavila se sportom. Kada se TSH stabilizovao doktor me je poslao na punkciju čvora veličine dva centrimetra. Punkcija je pokazala sumnju na tumor, Hirtlov tumor konkretno“, kaže Ivana.
Kako dalje priča ova mlada devojka, endokrinološkinja joj nije rekla da taj čvor, odnosno nodus, može da bude opasan, već su ga pratili par meseci i snižavali TSH.
„Trenutak kada mi je radiolog saopštio da punkcija pokazuje ‘sumnju na tumor’, meni bio najgori momenat u čitavoj priči. Savetuju me dalje da odem kod endokrinog hirurga, što sam i uradila. On je sve pogledao i savetovao mi operaciju što pre. Posle sam sve analizirala, informisala se, razgovarala sa drugim ženama i tada mi je postalo jasno koliko žena zapravo ima probleme sa ovom žlezdom. Ja bih to nazvala ‘epidemijom’“, kaže naša sagovornica.
Ona je nakon posete hirurgu otišla na ultrazvuk štitne žlezde po drugo mišljenje, kod porodične prijateljice, radiologa, koja joj je zbog kalcifikata takođe savetovala operaciju.
„Tako sam otišla na operaciju. Srećom, tumor se nije širio na okolne limfne čvorove, pa je prognoza bila odlična. Inače, patohistološki nalaz je pokazao maligni tumor Hirtleovih ćelija, a u drugom lobusu žlezde i početak papilarnog tumora veličine jedan milimetar, tako da je odluka da se odstrani cela žlezda bila dobra“, objašnjava ona.
Nakon operacije ostala je bez glasa. Lekari su joj i pre operacije ukazali na tu moguću posledicu koja nastaje usled dodira nerva koji inerviše glasnice. U njenom slučaju nerv nije prekinut, što takođe može da se desi, mada u vrlo malom broju slučajeva, kako kažu lekari.
Njene glasnice su pokretne, ali još uvek ne mogu da proizvedu glas. Funkcija glasnica se vraća, nekom pre, nekom kasnije, u zavisnosti od osetljivosti samog nerva. Kod nje je nerv veoma osetljiv, pa je za vraćanje funkcije glasnica potrebno više vremena.
Ono što je posle operacije usledilo je nastavak terapije, pije hormon svakog jutra, s tim što joj je povećana količina koju uzima. U zavisnosti od laboratorijskih rezultata, zavisiće i količina hormona koju bi trebalo da nastavi da pije.
„Takođe se proverava i nivo tireoglobulina, koji je u ovom slučaju tumor marker i pokazuje da li je u organizmu zaostala neka ćelija štitne žlezde. To se onda tretira radioaktivnim jodom koji se pije i on uništava sve zaostale ćelije, to je takozvana ciljana terapija“, objašnjava Ivana.
Njena tehnika za savladavanje straha od tumora i operacije bila informisanje o svemu.
Pročitajte još:
„Svima koji imaju problem sa štitnom žlezdom, a ima tu i muškaraca, nisu samo žene u pitanju, bih savetovala da prate situaciju, redovno rade ultrazvuk, jer nijedan tumor štitne žlezde, ni benigni ni oni maligni, zaista nisu opasni ako se na vreme otkriju“, kaže naša sagovornica i dodaje da su u tom slučaju prognoze lečenja ovakve bolesti dobre, i da se može živeti kvalitetno i bez štitne žlezde.
Ona je još dodala da osobe koje su pod konstantnim stresom, rade stresne poslove, imaju šanse da poremete rad ove žlezde i da bi trebalo redovno da odlaze na preventivne preglede.
„Nadam se da ću uskoro, kad se sve stabilizuje, moći da nastavim sa normalnim životom, ovoga puta uz ‘malo pametniji pristup svemu’. Šta on podrazumeva, tek treba da osmislim, ali zdraviji život, manje stresa i nerviranja oko sitnih i nebitnih stvari, sport, svakako su neki od načina za malo drugačiji život. Shvatila sam ovu bolest kao opomenu, i hvala joj na tome, da se mora voditi računa o svom zdravlju, da smo osetljiva bića čak i ako se osećamo snažno, nepobedivo, uz onu stalnu opasku ‘neće to nas’“, kaže Ivana, za N1.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
