0
Dr Vesna Dimitrijević Srećković otkriva kako su se naši preci čuvali od dijabetesa i navodi čime su se hranili, što se povoljno odražavalo na njihovo zdravlje.
Naši preci su dosta radili na polju, kretali su se, nisu jeli masnu hranu svakog dana, a koristili su biljnu medicinu, tj. lekovito bilje, divlje voće i čajeve od sušenog lišća za kontrolu šećera u krvi i prevenciju dijabetesa, kaže prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, načelnica odeljenja za lečenje hroničnih dijabetesnih komplikacija i ishranu, šef kabineta za ishranu i prevenciju metaboličkih poremećaja u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS.
“Koristili su list kupine, borovnice, duda, koprive, zove, pelena, ruzmarina, maslačka, nane, bosiljka, ploda šipurka, cveta kamilice, ploda kleke. Potom beli luk, salatu od svežeg lista maslačka, čak od ploda i korena borovnice. Ove biljke smanjuju povišen nivo glukoze, jačaju imunitet, čiste organizam od parazita i virusa i pozitivno deluju na regulisanje ukupnog metabolizma glukoze i lipida”, navodi doktorka Dimitrijević Srećković i dodaje da se u poslednje dve-tri decenije naša hrana znatno promenila, zbog čega se promenilo i naše zdravlje.
“Danas imamo veliki procenat gojaznih osoba, a poznato je da ne postoji zdrava gojazna osoba. Hrana koju danas ljudi jedu, pa i deca, puna je zasićenih masnoća i masti životinjskog porekla koje ne samo da oštećuju krvne sudove nego su nutritivno prazne kalorije, izazivaju konstantnu glad i opterećuju organizam masnoćama”.
“Naša hrana je promenila nas i naše navike. Prema iskustvu iz sopstvene endokrinološke prakse, već šestomesečna, individualno podešena mediteranska dijeta ima statistički značajan efekt na indeks telesne mase, odnos obima struka i kukova, smanjenje insulinske rezistencije, povećanje insulinske senzitivnosti, povoljan efekat na lipidni status, odnos LDL i HDL holesterola, krvni pritisak, nivo homocisteina, agregaciju trombocita i prevenciju ateroskleroze”.
“Post potpuno odgovara mediteranskoj ishrani i mogu da tvrdim da hrišćanskim postom možemo da sprečimo i lečimo sve hronične pomenute bolesti kao i s mediteranskom ishranom, koju koristim u kliničkom i naučnom radu. Post nije i ne treba da bude izgladnjavanje, već isključenje životinjskih masnoća i belančevina iz jaja, mesnih i mlečnih proizvoda uz korišćenje obilja voća, povrća, žitarica, rečne i morske ribe, kao i svih vrsta ulja, od kojih posebno ističem maslinovo”.
U svetu su, naglašava doktorka, pokazali da ako dva puta nedeljno isključimo belančevine i masnoće životinjskog porekla imamo povoljne efekte na prevenciju brojnih bolesti.
“Ovaj vid ishrane nazivaju fasting, a to je upravo post za koji je naš narod znao vekovima i tradicionalno ga upražnjavao sredom i petkom. Mnoge osobe imaju zbog određenih bolesti i stanja razrešenje od svog duhovnika i mogu da poste ceo post na ulju i na ribi. Druga važna funkcija posta je čišćenje tela i uma od teške hrane i teških misli i jačanje volje. Odricanjem od masne i jake hrane mi jačamo svoju volju i čistimo um od destruktivnih i loših misli. Ali i lečimo gojaznost, metabolički sindrom, šećerne bolesti, infarkt, šlog, masne jetre, depresije, neplodnost i rak. Smanjen unos belančevina životinjskog porekla smanjuje rizik za rak, kao i nivo homocisteina koji doprinosi razvoju ateroskleroze”.
Najbolji rezultati postižu se fizičkom aktivnošću zajedno sa pravilnom ishranom.
“Preporučuje se mediteranska ishrana koja je bogata dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica, mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja, omega-3 polinezasićenim masnoćama iz morske ribe, uz smanjenje masnoća i proteina životinjskog porekla. Svakodnevna šetnja ili brzi hod u trajanju od bar pola sata dnevno i planirana uz stručno lice vođena fizička aktivnost povoljno utiču na regulisanje metabolizma i smanjenje gojaznosti prevenciju predijabetesa, dijabetesa i pridruženih komorbiditeta”, zaključuje dr Vesna Dimitrijević Srećković, piše Kurir zdravlje.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
