Adrijana: Putovanje jedanaestomesečne bebe na transplantaciju jetre

Jedanaestomesečnoj devojčici Adrijani u njenom rodnom gradu dijagnostikovan je rak jetre, hepatoblastom, koji je uzrokovao otkazivanje jetre. Na osnovu preporuka lekara u Crnoj Gori, njena porodica odlučila je da otputuje na liječenje u Tursku, u bolnicu Acıbadem.

Adrijanina majka objašnjava da je pri rođenju bila potpuno zdrava beba sve do jednog trenutka kada se sve promenilo. Adrijana je odjednom postala nemirna, počela je da plače i odbijala je da jede i da spava. Tako je sve počelo.

„Kad je imala nekih pet meseci, počeli smo da idemo od jednog lekara do drugog i da radimo razne analize. Na ultrazvučnim pregledima otkrili su da je problem u njenoj jetri. Budući da nismo mogli dobiti odgovarajuće lečenje u Crnoj Gori, a lekari su nam savetovali da dođemo u Tursku, odmah smo prihvatili, bez oklevanja. Jedino važno bilo je spasiti život moje ćerke.“
Potraga za pravom terapijom za Adrijanu

Kada su lekari iz Acibadema dobili Adrijanin zdravstveni karton, kompletan slučaj pregledao je multidisciplinarni konzilijum. Specijalisti iz nekoliko medicinskih oblasti, uključujući hirurge, radiologe, dečje onkologe i dečje gastroenterologe, razgovarali su o njenom stanju i zajednički zaključili da osim transplantacije jetre ne postoji druga mogućnost lečenja.

Iako su hemoterapija i uklanjanje kancerogenog dela jetre često efikasni u lečenju hepatoblastoma, Adrijanin tumor u potpunosti je prekrivao desni režanj jetre i već je zahvatio glavne krvne sudove. Iz tog razloga, jedina moguća opcija bila je ukloniti celu jetru i zameniti je.

U ovom slučaju glavni izazov bio je kako pronaći odgovarajuću jetru. Srećom, krvna grupa njenog oca bila je kompatibilna i on je bio spreman da donira deo svoje jetre.

Početak Adrijaninog lečenja u Acıbademu, u Turskoj

Prvo je Adrijana neko vreme primala hemoterapiju kako bi se tumor u njenoj jetri smanjio. Za vreme tog procesa završene su sve potrebne pripreme za transplantaciju. Nakon toga, Adrijani je izvršena transplantacija jetre pomoću komadića jetre uzete od njenog oca, a izvršio ju je prošireni tim predvođen profesorom Hamdijem Karakajalijem, šefom Odeljenja za transplantaciju organa u bolnici Acıbadem Atakent.

Profesor Karakajali nakon operacije dao je komentar: „Bio je to ogroman tumor i potpuno je ispunio unutrašnjost jetre. Zbog toga, osim bolova u stomaku, pritisak uzrokovan tumorom može dovesti do mnogih simptoma koji mogu postati opasni po život. Budući da smo uklonili tumor zajedno s jetrom i zamenili ga novom zdravom jetrom, Adrijana sada nastavlja svoj život kao zdrava beba. Nadam se da će tako biti i ubuduće.“

Transplantacija jetre predstavlja izuzetno složen postupak, koji je kod dece još izazovniji. Nakon što se komadić jetre ukloni od odraslog donora, prevelik je za stomak dojenčeta poput Adrijane. Zbog toga se jetra mora smanjiti bez ugrožavanja njenog integriteta, oštećenja krvnih sudova ili žučnih kanala ili narušavanja njene funkcionalne sposobnosti. Zahvaljujući opsežnom iskustvu stručnjaka iz Acibadema koji rade transplantacije jetre kod dece, svi ovi izazovi uspešno su savladani. Adrijana će, nadamo se, uživati ​​u normalnom detinjstvu i voditi zdrav život u budućnosti.

Stopa uspešnosti tima za transplantaciju jetre Acıbadem u ovakvim slučajevima prelazi 90 posto. Do danas su profesor Karakajali i njegove kolege izveli ovu operaciju na više od 200 dojenčadi i pratili rezultate lečenja s izvrsnim rezultatima.

Ponovno uživanje u životu

Nakon svih teškoća i ove duge borbe, Adrijana i njeni roditelji spremni su da otputuju kući zdravi, srećni, nasmejani i bez većih briga. Majka je sledećim rečima izrazila svoja osećanja i zahvalnost:

„Pre svega, duboko smo zahvalni turskim lekarima i kompletnom medicinskom osoblju. Zadovoljni smo celokupnim iskustvom i sve je tačno onako kako i treba da bude. Moram priznati, nikada nisam videla zabrinutost na licima naših lekara. Adrijanino stanje bilo je zaista kritično, ali zahvaljujući njima, ona je danas ovde s nama, nasmejana. Najviše se radujemo jednostavnim stvarima poput šetnje parkom, igranja i zajedničkog doručka kod kuće, nas troje zajedno kao porodica, bez velikih briga ili problema. Ti jednostavni trenuci znače najviše. Danas, ono što osećam iznad svega je neizmerna sreća, jer znam da je pred njom dug i zdrav život.“