4 naučno dokazana načina da izbegnete prehladu i grip ove zime

Kako je zima uveliko počela, tako je stigao i uobičajeni talas prehlada i gripa, pa je sada pravo vreme da razmislimo kako da zaštitimo sebe i druge. Znate već uobičajenu priču. Često perite ruke, pokrivajte usta pri kašljanju i kijanju, ne dodirujte lice, provetravajte zatvorene prostore, ostanite kod kuće ako se ne osećate dobro i primite vakcinu protiv gripa.

Međutim, pored ovih dobro poznatih preporuka, postoje i korisni koraci za koje možda niste znali. U nastavku su najnovija saznanja i manje poznate strategije koje mogu pomoći vama i vašoj porodici da lakše prebrodite sezonu prehlada i gripa.

Vlažnost vazduha je ključna

Opšte je poznato da je provetravanje važno kako bi se smanjilo širenje virusa prehlade i gripa. Ono što se, međutim, često zanemaruje, a ima podjednako važnu ulogu, jeste vlažnost vazduha. Istraživanja pokazuju da virusi gripa duže opstaju u suvom vazduhu, zbog čega epidemije često dostižu vrhunac zimi, kada centralno grejanje isušuje naše domove i radna mesta.

Niska vlažnost takođe uzrokuje da sitne kapljice koje izdišemo isparavaju i postaju još sitnije čestice. One mogu duže da lebde u vazduhu i da putuju na veće udaljenosti, što virusu daje više prilika da se širi. Suv vazduh dodatno slabi prirodnu odbranu organizma jer isušuje zaštitnu sluzokožu u očima, nosu i grlu. Zbog toga je teže zadržati i ukloniti klice, što ne samo da povećava rizik od infekcije, već i usporava oporavak i pogoršava simptome poput kašlja, bola u grlu i zapušenog nosa.

Dokazi ukazuju na to da održavanje vlažnosti vazduha u zatvorenom prostoru u takozvanoj zlatnoj sredini, od 40 do 60 procenata, čini okruženje nepovoljnijim za viruse i pomaže disajnim putevima da ostanu vlažni i spremniji za borbu protiv infekcija.

Iako je važno provetravati prostorije u kojima boravi više ljudi, zimi se često dešava da se time unosi hladan i suv vazduh koji dodatno snižava vlažnost u prostoru. Zato naučnici preporučuju balans između svežeg vazduha i odgovarajućeg nivoa vlažnosti kako bi se smanjilo širenje prehlade i gripa.

Najefikasniji način da se poveća vlažnost vazduha jeste korišćenje ovlaživača, naročito onih sa ugrađenom kontrolom nivoa vlažnosti.

Mit o vežbanju

Decenijama je vladalo uverenje da sportovi izdržljivosti privremeno potiskuju imuni sistem i povećavaju rizik od bolesti. Međutim, 2018. godine dr Džon Kembel, profesor na Fakultetu za zdravlje Univerziteta u Batu, potpuno je preokrenuo ovu ideju. Njegova istraživanja pokazala su da vežbanje zapravo može da ojača imunitet.

„Tokom napornog vežbanja broj imunih ćelija u krvi privremeno se povećava. Nakon treninga njihov nivo pada ispod početne vrednosti, što se ranije smatralo takozvanim otvorenim prozorom za infekcije“, objašnjava Kembel.

„Sada znamo da te ćelije nisu izgubljene. One se zapravo premeštaju u tkiva koja su podložnija infekcijama, poput pluća, gde aktivno tragaju za uzročnicima bolesti. To ukazuje na to da vežbanje može da unapredi rad imunog sistema.“

Kembel naglašava da je fizička aktivnost korisna za zdravlje i da pomaže u zaštiti od bolesti, te da ljudi ne treba da strahuju da vežbanjem slabe imunitet.

„Aerobne aktivnosti, poput trčanja ili brzog hodanja, odlične su za poboljšanje cirkulacije imunih ćelija. Takođe sada znamo da i trening snage ima svoju ulogu, jer mišićno tkivo oslobađa proteine koji podržavaju imuni sistem. Kombinacija oba tipa vežbanja pruža najširu i najbolju zaštitu“, kaže on.

Dajte prednost vitaminu D u odnosu na vitamin C

Iako vitamin C može blago skratiti trajanje bolesti, nažalost postoji vrlo malo dokaza da može sprečiti da se uopšte razbolimo. Vitamin D, s druge strane, dokazano doprinosi jačanju imunog sistema. Čak 18 procenata odraslih osoba starosti od 19 do 64 godine ima manjak vitamina D. Preporučuje da svi tokom "oblačnijih" meseci, od oktobra do marta, uzimaju dnevni dodatak od 10 mikrograma vitamina D.

Postoje dve vrste suplemenata vitamina D, D2 i D3. Međutim, jedno nedavno istraživanje pokazalo je da uzimanje vitamina D2 može čak da smanji nivo vitamina D3, koji je oblik koji telo koristi za podršku imunom sistemu.

„Otkrili smo da su kod osoba koje su uzimale vitamin D2 nivoi vitamina D3 opali, čak i u poređenju sa onima koji uopšte nisu uzimali suplemente“, kaže Emili Braun, glavna autorka studije sa Univerziteta u Sariju.

Profesorka Suzan Lanam Nju, koautorka istraživanja, dodaje: „Vitamin D2 izgleda aktivira enzim koji ubrzava razgradnju vitamina D3. Studije takođe pokazuju da D3 aktivira korisne gene koji jačaju antivirusnu i antibakterijsku odbranu, dok D2 nema isti efekat.“

Vakcina protiv gripa nije samo za bake i deke

Još jedan čest mit jeste da je vakcina protiv gripa potrebna samo starijima ili osobama sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. U stvarnosti, grip može pogoditi svakoga. Čak i zdravi odrasli mogu ozbiljno da se razbole. Deca su, praktično, mali rasadnici bakterija i virusa i najveći prenosioci gripa. On ih može i teže pogoditi jer se njihov imuni sistem još razvija, a uži disajni putevi čine ih podložnijima ozbiljnim komplikacijama poput bronhitisa i upale pluća.

Zapravo, deca mlađa od pet godina imaju jedne od najviših stopa hospitalizacije zbog gripa.