Foto:EPA-EFE/ERIK S. LESSER

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) objavila je Nacionalni izveštaj o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Srbiji u kome se navodi da se najveći broj tih prestupa odnosio na nezakonito držanje ili sakupljanje zaštićenih divljih vrsta, ali su nezakonita trgovina i krijumčarenje takođe bili učestali.

Izveštaj sadrži prikaz zakonodavnog i institucionalnog okvira zaštite divljih vrsta u Srbiji, statističku analizu prikupljenih podataka o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u periodu od 2016. do 2020. godine i skup preporuka i mera za unapređenje sistema zaštite divljih vrsta u Srbiji, saopštio je WWF.

Kako je precizirano, najčešće su predmet kažnjivih dela bile ptice pevačice iz porodice zeba koje se nezakonito hvataju u prirodi i drže u zatočeništvu, ali su i brojne druge lokalne i egzotične vrste ptica često žrtve krijumčarenja.

Od lokalnih zaštićenih vrsta, mrki medved i šumska kornjača su bili predmet dela u više slučajeva, dok su vrlo česti i slučajevi krijumčarenja i nezakonitog držanja egzotičnih vrsta zmija poput pitona.

Pročitajte još:

„Srbija je dom velikog broja divljih životinjskih vrsta od kojih su mnoge zaštićene. Kažnjiva dela protiv divljih vrsta, kao što su trovanje, krijumčarenje, nezakonit lov i držanje divljih vrsta, imaju mnogobrojne štetne posledice. Pored toga što mogu pojedine vrste dovesti do istrebljenja, ona nose i ozbiljne ekonomske posledice a neretko je u pitanju i organizovan međunarodni kriminal“, poručila je predstavnica WWF Adrija Iva Svilar.

Tokom izrade Izveštaja prikupljeno je i analizirano ukupno 165 slučajeva, od kojih 110 prekršaja a 55 su krivična dela.

U 75 odsto pokrenutih prekršajnih postupaka optuženi je proglašen krivim, dok je taj procenat niži kod krivičnih postupaka – oko 57 odsto je završilo osuđujućom presudom.

U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45.000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u pet slučajeva izrečena bezuslovna kazna zatvora.

Kako je navedeno, zbog blage kaznene politike, počinioci često ponavljaju ove zločine.

Iako Izveštaj pokazuje da je zakonodavni okvir Srbije u ovoj oblasti relativno dobar, analiza prikupljenih podataka pokazuje nedovoljnu primenu ovih zakona u praksi, ukazali su iz WWF-a.

Upozorili su i da uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta dodatno otežava i manjak kapaciteta nadležnih organa za otkrivanje, istragu i procesuiranje dela, nedostatak specijalizacije zaposlenih i loša tehnička opremljenost.

Pročitajte još:

Kako bi se situacija popravila, istaknuto je, neophodna je čvrsta saradnja relevantnih institucija, podizanje kapaciteta uz kontinuiranu obuku nadležnih službi ali i aktivno učešće svih građana i građanki kako bismo smanjili broj ovih dela u budućnosti.

Izveštaj je napravljen u sklopu WWF-ovog LIFE SWiPE projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi“, čiji je glavni cilj da doprinese značajnom smanjenju ovakvih zločina kako bi se očuvao bogat evropski biodiverzitet i zdravlje ekosistema.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)