Šokantna saznanja o Parkinsonovoj bolesti: Evo šta je izaziva i ubrzava

Nedavna studija identifikovala je crevne mikroorganizme koji su verovatno uključeni u Parkinsonovu bolest i povezala ih sa smanjenim nivoima riboflavina (vitamin B2) i biotina (vitamin B7), sugerišući iznenađujuće jednostavan tretman koji bi mogao da pomogne: B vitamini, piše Science Alert.

Koja je terapija za Parkinsonovu bolest

„Terapija suplementacijom usmerena na riboflavin i biotin ima potencijal kao mogući terapijski pristup za ublažavanje simptoma Parkinsonove bolesti i usporavanje njenog napredovanja,“ izjavio je medicinski istraživač sa Univerziteta u Nagoji, Hiroši Nišivaki, kada je studija objavljena u maju 2024. godine.

Ova neurodegenerativna bolest pogađa skoro 10 miliona ljudi širom sveta, koji u najboljem slučaju mogu da se nadaju terapijama koje usporavaju i ublažavaju simptome.

Koji su prvi simptomi Parkinsonove bolesti

Simptomi obično počinju zatvorom i problemima sa snom, i to i do 20 godina pre nego što bolest napreduje ka demenciji i onesposobljavajućem gubitku kontrole nad mišićima.

Prethodna istraživanja pokazala su da ljudi sa Parkinsonovom bolešću takođe doživljavaju promene u svom mikrobiomu mnogo pre nego što se pojave drugi znaci bolesti.

Analizirajući uzorke stolice 94 pacijenta sa Parkinsonovom bolešću i 73 relativno zdrave osobe u Japanu, Nišivaki i njegov tim uporedili su svoje rezultate sa podacima iz Kine, Tajvana, Nemačke i SAD-a.

Iako su u različitim zemljama bile uključene različite grupe bakterija, sve su one uticale na puteve koji u telu sintetišu B vitamine.

Šta je uzrok Parkinsonove bolesti

Istraživači su otkrili da su promene u zajednicama crevnih bakterija povezane sa smanjenjem riboflavina i biotina kod osoba sa Parkinsonovom bolešću.

Nišivaki i njegove kolege zatim su pokazali da je nedostatak B vitamina povezan sa smanjenjem kratkolančanih masnih kiselina (SCFA) i poliamina – molekula koji pomažu u stvaranju zdravog sloja sluzi u crevima.

„Nedostatak poliamina i SCFA mogao bi dovesti do stanjenja sloja crevne sluzi i povećanja propustljivosti creva, a oba ova procesa primećena su kod Parkinsonove bolesti,“ objasnio je Nišivaki.

Sumnjaju da oslabljeni zaštitni sloj izlaže crevni nervni sistem većoj količini toksina sa kojima se danas češće susrećemo. U njih spadaju hemikalije za čišćenje, pesticidi i herbicidi.

Takvi toksini dovode do prekomerne proizvodnje α-sinukleinskih fibrila – molekula za koje je poznato da se nakupljaju u ćelijama koje proizvode dopamin u delu mozga nazvanom substantia nigra – i do povećane upale nervnog sistema, što na kraju vodi ka teže onesposobljavajućim motoričkim simptomima i simptomima demencije kod Parkinsonove bolesti.

Studija iz 2003. godine otkrila je da visoke doze riboflavina mogu pomoći u oporavku nekih motoričkih funkcija kod pacijenata koji su takođe iz ishrane izbacili crveno meso.

Dakle, moguće je da visoke doze vitamina B mogu sprečiti deo oštećenja, predlažu Nišivaki i njegov tim.

Sve ovo sugeriše da zdravi mikrobiomi creva takođe mogu imati zaštitnu ulogu, a smanjenje toksičnih zagađivača u našoj okolini može takođe pomoći.

Naravno, s obzirom na složeni lanac događaja uključenih u Parkinsonovu bolest, verovatno je da svi pacijenti ne doživljavaju iste uzroke, pa je potrebno individualno procenjivanje svakog pacijenta.

„Možemo izvršiti analizu crevne mikrobiote kod pacijenata ili sprovesti analizu metabolita u stolici,“ objasnio je Nišivaki. „Korišćenjem ovih nalaza mogli bismo identifikovati pojedince sa specifičnim nedostacima i davati oralne suplemente riboflavina i biotina onima sa smanjenim nivoima, potencijalno stvarajući efikasnu terapiju.“

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu npj Parkinson's Disease.