Šta su zlatne vize, koje ih zemlje nude i pod kojim uslovima

Vest da Mađarska od 2025. uvodi zlatne vize zaintrigirala je građane Srbije, međutim ovakvi programi nisu novost i sprovode se u brojnim zemljama. Posebno su bile aktuelne nakon pandemije, međutim, danas sve više raste i broj država koje ih ukidaju, a protivnici ovih programa upozoravaju na dva glavna problema, a to su korupcija i stambena kriza u zemljama koje ih nude.

Naime, zlatne vize i zlatni pasoši predstavljaju moderne instrumente migracione politike koje sve više zemalja koriste kako bi privukle investitore, preduzetnike i bogate pojedince. Ovi dokumenti omogućavaju stranom državljaninu da stekne status rezidenta ili čak državljanina u određenoj zemlji u zamenu za značajnu finansijsku investiciju.

Šta su zlatne vize?

Zlatne vize su vrsta dozvole za boravak koju vlade nude strancima u zamenu za odgovarajuću investiciju - kupovinu nekretnina, otvaranje biznisa ili ulaganje u lokalne projekte. Za prijavu je obično dovoljno samo da aplikant bude stariji od 18 godina, da ne poseduje kriminalni dosije i da ima dovoljno sredstava da izvede potrebnu investiciju.

Cilj zlatnih viza je privući bogate pojedince koji mogu doprineti ekonomiji zemlje kroz svoje investicije i potrošnju. Ove vize obično nude pravo na dugoročan boravak u toj zemlji, a ponekad i putovanje unutar šengenskog prostora, ukoliko su izdate u zemljama članicama EU.

Na primer, grčki "Golden Visa" program podrazumeva kupovinu nekretnina u vrednosti od minimum 250.000, odnosno 500.000 evra (u zavisnosti od regije u kojoj se nekretnina nalazi), što je jedan od nižih pragova među zemljama EU. Zlatna viza se izdaje na period od pet godina, ali uz mogućnost obnavljanja sve dok je nekretnina u vlasništvu onoga ko aplicira za vizu, a važno je napomenuti da boravišna dozvola na osnovu zlatne vize ne uključuje pravo na rad u Grčkoj.

Zlatna viza omogućava boravak u Grčkoj neprekidno tokom važenja zlatne vize, a u isto vreme ukoliko ne želite da boravite, možete imati vizu bez da živite u Grčkoj (tj. boravak u Grčkoj nije uslov za posedovanje vize); putovanje u zemlje Šengena; pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju; pravo na prijavu za grčko državljanstvo nakon 7 godina boravka; članovi porodice takođe stiču pravo za uživanje privilegija i to supružnik, deca, nevenčana izdržavana deca do 21 godine, i izdržavani roditelji oba supružnika; povraćaj investicije: možete ostvariti prihode iznajmljivanjem nekretnina ili kroz dividende ukoliko uložite u grčke kompanije, navodi Nikana.gr.

Šta su zlatni pasoši?

Zlatni pasoši, s druge strane, predstavljaju državljanstvo koje se može steći kroz finansijske investicije. Oni omogućavaju nosiocima pasoša ne samo pravo na stalni boravak, već i pravo na državljanstvo koje dolazi sa svim pravima i obavezama, uključujući pravo na rad, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Proces dobijanja zlatnog pasoša često uključuje detaljne provere i zahteva značajnije iznose novca, a često je povezan sa minimalnim periodom boravka u zemlji.

Najtraženiji zlatni pasoš Turske

Oko 60 zemalja nudi zlatne vize, kaže doktorka Kristin Surak, vanredna profesorka političke sociologije u Londonskoj školi ekonomije i autorka knjige "Zlatni pasoš: Globalna mobilnost za milionere", a oko 20 zemalja daje državljanstvo na osnovu zakonske odredbe o ulaganju.

Među njima, je, kaže, najpopularnija Turska, koja nudi zlatni pasoš strancima koji kupe nekretninu u vrednosti od oko 375.000 evra ili više.

„Turska je najveći prodavac državljanstava", navodi Surak, a prenosi BBC.

Zahtevi za zlatni turski pasoš čine oko polovine godišnje prodaje državljanstva u svetu, pokazuje istraživanje doktorke Surak.

Ona kaže da se programi izdavanja prebivališta u zamenu za ulaganja najviše nude na jugu, a da su Malezija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) posebno tražena odredišta. Sent Kits, Dominikanska Republika, Vanuatu, Grenada, Antigva i Malta su, takođe, među zemljama koje izdaju najveći broj zlatnih pasoša.

EU zemlje sve više odustaju od programa

Evropska unija (EU) je jedno od najpoželjnijih odredišta tražilaca zlatne vize, jer pravo na život i rad u svim članicama EU omogućava putovanje unutar šengenskog prostora bez vize.

U 2020. godini, 14 zemalja EU je nudilo zlatne vize, a od ukupnog broja odobrenih viza u EU, više od 70 odsto izdale su Grčka, Letonija, Portugal, i Španija.

Međutim, upravo u nekim od tih zemalja sada se odustaje od te priče, a Evropska komisija je 2022. pozvala nacionalne vlade da prestanu da prodaju investitorima državljanstva zbog bezbednosti. Ispostavilo se da ta praksa pravi realan problem s prezasićenjem stambenog tržišta, a dolazi i do zloupotrebe i veće stope kriminala.

Španija je sredinom aprila ove godine najavila da ukida svoje zlatne vize, jer želi da poveća obim pristupačnog stambenog prostora za lokalne stanovnike. Irska je ukinula zlatnu vizu, takođe i Holandija, dok je Portugal uveo izmene i više ne odobrava prebivalište za kupovinu imovine, već zahteva prenos sredstava u fondove i ulaganje u istraživačke delatnosti.

Među EU zemljama koje i dalje imaju programe zlatne vize su Malta, Grčka, Italija... Svaka zemlja ima svoja pravila, pa je važno dobro se informisati o uslovima.