Posle drugog svetskog rata, građeni su tuneli i podzemna rezidencija za Tita u slučaju da Jugoslavija bude napadnuta atomskom bombom.
U utrobi Lastova, najudaljenijeg naseljenog hrvatskog ostrva, JNA je 1947. godine gradila tajne komandne centre s dugim tunelima, koji su u slučaju nuklearnog napada Zapada ili Istoka mogli biti i skloništa za vojni vrh pa i za samog Tita, a sada postaju centar za turiste, piše Večernji list.
Lastovo je u vreme bivše države bilo vojna baza JNA i odmah nakon Drugog svetskog rata u brdu je vojska izbušila stotine metara tunela u dva tajna potkopa, na dubini od dvadesetak metara, sa prostorijama za boravak, sanitarnih čvorova, dvorana za sastanke… O tome ko ih je i kako gradio se „šapuće“, a u njima je moglo da se smesti više od stotinu ljudi i tu ostane neprekidno najmanje tri meseca. Sve je bila tajna, a retko ko i danas zna za tunele u brdima.
Ipak, to bi moglo da se promeni, s uzbudljivim turističkim turama.
„Ovo je priča o ostrvu koje je bilo vojna baza, ali i o ostrvljanima koji su ovde živeli. Priča koja postaje turistički interpretacijski centar s najlepšim pogledom na svetu, ali i priča o istoriji carskog ostrva koje su opsedali, naseljavali ili zauzimali Iliri, Grci, Rimljani, Francuzi, Britanci, Talijani… S ove lokacije vidi se italijanski deo Jadrana, ceo naš južni deo“, kaže Meri Glumac, voditeljka projekta.
Ostrvo je decenijama bilo u izolaciji, pa je sve ostalo očuvano, a s fantastičnim pogledom na Jadran.
Pročitajte još:
„Mi ne želimo da gradimo na ostrvu, nego da iskoristimo postojeće objekte i nađemo im neku svrhu. Ovde je uz ove vojne objekte i hrast, maslina, borova šuma, mir i spokoj, pa i mali oltar koji je ispod drveta verovatno napravio neki vernik koji je gradio potkope – kaže Meri Glumac.
Ima tu i radiostanica, portabl TV, pušaka, kaseta i kasetofona, a i parola „Smrt fašizmu, sloboda narodu“. I to tik do gole žene koju je na zidu izbušene stene u brdu verovatno nacrtao jedan od vojnika koji je tu služio vojsku.
„Uniforme su originalne i bile su pod šahtovima kad sam ih našla. U potkopima su neki eksponati koji su donacija ljudi s ostrva, i koji će uvek biti tu u prostoru. Potkopi su bili samoodrživi i imali su svoju proizvodnju struje, i male bunare za vodu koji su se punili kamionima-vodonoscima. Za razgranati sistem ventilacije kao i posebne pročišćivače vazduha u slučaju nuklearnog napada trebala je velika proizvodnja struje. Sagrađene su prostorije u kojima su bili agregati za proizvodnju struje, celokupni sistem je i nakon 72 godine u funkciji. Osim motora, sistem za proizvodnju struje uključuje ventil za gorivo i vodu, rashladne uređaje, ispušne cevi. U toj vojnoj zoni održavale su se simulacijske vežbe u slučaju napada neprijatelja, preživljavanje i opstanak vojnika. Područje je nakon 1992. načeo zub vremena, i do danas, dve godine nakon početka čišćenja i uređenja prostora u istim gabaritima, pretvoreno je u mali interpretativni centar oživljavanja prostora i tog vremena“, zaključuje Meri Glumac.
***
Bonus video: Tajne manastira Tumane
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare