90
Bela Vraka je najpoznatija plaža Sivote i svakako je posebna, ali boja mora ne može da se meri s Plavom lagunom.
Da Sivotu zovu „grčki Karibi“ saznala sam od naših turista koje sam srela na svom prošlom, vansezonskom letovanju. Bojala sam se da će ta reputacija značajno da utiče na troškove, ali ispostavilo se da sam za 11 dana (10 noćenja) potrošila manje od 200 evra.
U računicu, naravno, nisu ušle samo cene namirnica – kod Sivote mi se posebno svidelo što ima gomilu plaža do kojih sam mogla da dođem peške iz centra i što ni na jednoj ne moraš da iznajmljuješ ležaljke, nego samo baciš peškir u neki prirodan hlad.
Po običaju, „bazu“ sam našla na stenama kod plaže najbliže mom smeštaju, koja je srećnim spletom okolnosti bila i najpraznija, a more je bilo savršeno za plivanje. Ali, na mapi sam lepo snimila one do kojih sam lako mogla da dođem (i da se vratim ako ne ispunjavaju moje standarde za celodnevni boravak) – ili je bar tako delovalo.
U svakom slučaju, evo plaža koje sam obišla i kako sam se provela…
To je kao gradska plaža, tu sam uglavnom bila u prolazu, ka „stazi ljubavi“… Pogled je na Krf, ima deo s ležaljkama i suncobranima (nije ni nešto skupo, mislim da je bilo 10-ak evra), ali i deo gde se samo baci peškir. Za moj ukus samo previše blizu luke.
To je ta moja plažica, ali to sam skapirala tek kad sam zalutala u uređeni deo. Mir, tišina, nema gužve, lepo more, a ja sam uhvatila neko mesto na stenama koje je dobar deo dana u prirodnom hladu. Hvatala sam i plimu i oseku.
Do nje se ide brodićem i taj „izlet“ je bio 12 evra, ali zapravo je taxi-čamac koji te na putu do plaže sprovede kroz pećinu i možeš da biraš kad se vraćaš, ide skoro ceo dan. Ja sam ostala dok je bilo hlada od litica. Smaragdna boja mora opravdava naziv, ali ipak je atrakcija – čak i kad otplivaš iza bova dočeka te gomila turističkih brodića.
Znala sam da će šetnja do te plaže potrajati, ali se ispostavilo da mi ništa lepše nije bilo nego na standardnoj poziciji koja je bila na 5 minuta od smeštaja. Ima kafić u maslinjaku, more jeste divno, ali o kamenje sam izlomila noge (i dalje odbijam obuću za vodu). Što se mene tiče nije bila vredna svakodnevnog pešačenja.
Najpoznatija plaža Sivote i jeste specijalna, mada su i tamo stradala stopala dok sam kroz vodu prelazila do ostrva noseći ranac iznad glave. A to je glavna fora, da se preko tirkiznih talasića pređe preko spruda do divlje plaže. Bilo je baš nešto oblačno tad, zanimljivije je nego na mojim fotkama. Doduše, ne baš toliko kao što one razglednice iz ptičije perspektive obećavaju…
Za još utisaka „bez filtera“ s letovanja u Grčkoj, ali i putovanja širom sveta, zapratite Putničarenje na Instagramu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
