Nikad se više neću vratiti na onu moju Adu Bojanu

Nikad i nigde nisam imala taj osećaj slobode, opuštenosti, zajedništva i jedinstva s prirodom kao u letima na ušću Bojane u Jadransko more. Poslednje je bilo pre više godina, ali kad zatvorim oči, opet mogu da čujem poznate glasove u daljini kako pevaju onu našu stvar; osetim kako mi vetar nanosi topao pesak na lice, jer tamo baš uvek ima vetra; vidim i sebe kako sedim na prozoru i topim se u najvećem plavom... Baš zbog tih slika više ne idem tamo. Pročitaj više