30
Sivota ima reputaciju "grčkih Kariba" zbog lepih plaža i tirkiznog mora, a za cene će vas upozoriti da su malo više u odnosu na neka druga letovališta. Ipak, zahvaljujući nekim prednostima ovog mesta, odmor ne mora da se ispostavi kao skup.
Već godinama letujem u Grčkoj van sezone, a ovog juna izbor je pao na Sivotu. Aranžman je sa sve autobuskim prevozom i dvokrevetnim apartmanom koštao nešto više od 250 evra, ali već sam bila pripremljena na nešto više cene tamo. I jesu, ali se na kraju ispostavilo da sam potrošila manje od 200 evra, a da ničega nisam morala da se odreknem.
Doduše, ako kao odricanje ne računam ležaljke na uređenim plažama, ručkove u preskupim restoranima na obali mora, noćne izlaske, izlete na mesta koja sam ranije obilazila… A ne računam.
Uređene plaže ne volim naročito, ležaljke u nizu i gomilu ljudi u vodi; radije ću pojedem giros u hodu nego da prekinem uživanje na plaži da bih sedela u restoranu; izlasci mi definitivno nisu bitni na letovanju; izleti su mi super, ali na moru mi je uglavnom dovoljno samo da je voda čista, lep pogled, da ima hlada i da nije gužva. Kad nađem idealno mesto, još ako je blizu smeštaja, nemam problem s tim da tu provedem svih deset dana uz knjigu, razgovore i ćutanja.
Pročitajte još:
E pa za takav, neki bi rekli „penzionerski“ odmor, Sivota je dosta dobar izbor. Između ostalog i pošto ima gomilu plaža do kojih se može i peške, ni na jednoj nije bilo previše ljudi, a boja mora je dostojna egzotičnih destinacija.
„Zato Sivotu zovu „grčki Karibi“, tek ćete videti“, uveravala me je jedna starija gospođa, koja, kaže, s mužem dolazi ovde već 11 godina zaredom.
Ja sam prošlog leta preskočila Grčku, pa su mi i aktuelne cene namirnica u Sivoti na startu zazvučale egzotično, ali brzo sam ušla u fazon.
Ležaljke i suncobrane inače iznajmljujem samo kad moram, kad se zadesim na plaži gde nema drugog načina da budem zaštićena od sunca ili je previše nezgodna za baciti peškir. U Sivoti, čini mi se, to ne može da bude slučaj, iako cene ležaljki i nisu baš kao u Haniotiju – u najskupljoj varijanti za 15 evra dobijete ceo set sa suncobranom i hladnu vodu.
Već prvog dana sam zaobišla gradsku plažu koja je bila najbliža apartmanu, ali na prvoj sledećoj našla super mesto na steni, gde je gotovo celog dana hlad. Slobodan deo plaže je dosta uzan, jedva za jedan red peškira, a retko kad bi se istovremeno zadesilo više od desetak kupača. More je bilo savršeno, ne pretoplo, i čisto toliko da sam čak i sa svoje stene mogla da vidim živuljke pod vodom.
Sledećeg dana sam prošetala do treće plaže u nizu, Dei se zove, koja ima kafić u debelom hladu maslina i mali broj ležaljki na plaži. I tu je more bilo prelepo i sasvim dovoljno prostora i uslova da napravite sebi ugođaj kakav želite.
Ni čuvena Bella Vraka nije daleko, i tamo ima dosta prirodnog hlada, a nema ležaljki – i jedna je od atrakcija Sivote.
Dobra stvar s ovim mestom je i što svuda možeš peške i ima sasvim dovoljno plaža u okruženju da čak i ako si među onima koji svakog dana žele na drugu – možeš da rasporediš ceo odmor. Ne moraš iznajmljuješ ni kola ni skuter da bi ih obišao, a ako ćeš dalje – ima redovnih autobuskih linija.
Do jedne plaže smo nas troje platili taksi – ukupno 5 evra, a vratili se peške kad smo shvatili da je bliža nego što smo mislili.
Izlete nam je predstavnica agencije ponudila na početku, odmah sam znala da ću ići do Plave lagune na obližnjem ostrvcetu – taj je koštao 12 evra i baš i nije bio neki izlet, to je zapravo čamac koji na sat vremena vozi i dovozi turiste s te lokacije, kao neki linijski taksi.
Izlet do Krfa koštao je 50 evra, njega nisam planirala jer sam Krf već obilazila, ali sam razumela da se ide busom pa trajektom što u sopstvenom aranžmanu ne košta više od 25 evra ako vam nije neophodan vodič.
Kad otpišeš ležaljke, izlete, izlaske – najviše se, naravno, potroši na hranu. Što se mene tiče, restorani su odmah otpali, ali sad je i mali giros tamo 4 evra, a u supermarketima je paradajz i dalje bio preko dva evra.
Prvog dana sam ušla u najbliži market za koji sam procenila da je dovoljno udaljen od plaže i kafića da vidim kakva je situacija. Dve naše žene rekle su mi da su im baš taj preporučili kao najpovoljniji, a ja sam uzela namirnice koje su mi uvek na letovanju u Grčkoj osnovne – paradajz, maslinovo ulje, feta sir, vodu. Sve zajedno bilo je oko 25 evra.
Posle sam shvatila da je paradajz koji se prodaje za 80 centi po kilogramu zapravo još slađi, mada sitniji; mlada Grkinja mi je otkrila fetu koju ona kupuje, a košta samo dva evra pakovanje; a kikiriki i druge grickalice bile su jeftinije u drugom marketu.
Pročitajte još:
Nije da sam štedela na hrani i piću, povremeno bih se častila girosom ili pivom na plaži, umesto sladoleda sam birala onaj njihov voćni jogurt, a čak sam i mojima ponela grčki med i maslinovo ulje. Nisam ni kuvala – niti sam bila raspoložena za to, niti sam imala vremena – osim za supu iz kesice i brzinske prženice. Na plaži sam pila ajs kafu iz termosa, jela nektarine i sendviče, koji su mi bili još slađi sa svešću da do bilo kojeg restorana, ali i do smeštaja, treba da šetam po suncu.
Na kraju sam potrošila manje od 200 evra za celo letovanje. Po nekima je to iznenađujuće malo, meni baš i nije, jer sam ranije na takvim „penzionerskim“ odmorima trošila i manje. Ali, u datim okolnostima…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
