Ovo hrvatsko ostrvo je jedinstvena oaza koju još nisu okupirali turisti, a podseća na Jugoslaviju osamdesetih godina

Jadransko more krije arhipelag Lastovo koji još uvek ne zna za masovni turizam. Svih 46 ostrva (uključujući glavno ostrvo Lastovo) proglašeni su parkom prirode 2006. godine.

Novinarka Gardijana prenela je svoje iskustvo o ovom prelepom mestu.

„Sa mnom je i ornitolog Robert Crnković čije je otkriće gnezdećih mesta jedne od najugroženijih mediteranskih ptica – sredozemne čigre – bilo presudno za dobijanje zaštite koju Lastovo zaslužuje. Uz njega i Aleksandru Horvat, glavnu rendžerku Parka prirode Lastovo, učim ubrzano o ptičjem svetu i biodiverzitetu regiona.“

Robert joj pokazuje čigre, pominje da se gnezde na ostrvcetu koje se vidi sa terase njenog apartmana. „Možda si ih noću čula, zvuče kao plač bebe…“

Tu, na jednom od najudaljenijih naseljenih hrvatskih ostrva, ona otkriva tajne Lastova.

„Vreme usporava dok posmatram život u zalivu Zaklopatica – ribari čiste ulov, starije žene se smeju posle ručka uz vino, momci vezuju svoje čamce. Merdevine i stepenice duž obale pretvaraju zaliv u ogroman bazen i skačem u neverovatno bistru vodu. Na horizontu je veće i prometnije ostrvo – Korčula.“

Na severnoj obali šumovite litice i ostrvce na kom žive čigre pružaju prirodnu zaštitu zalivu Zaklopatica. Tri restorana uz vodu uspešno posluju, uglavnom zahvaljujući jahtama.

„Stičem osećaj o tome koliko je Lastovo krhko, osećam borbu da ne krene putem drugih previše izgrađenih delova hrvatske obale i ostrva. Jedna od mera za zaštitu morskog ekosistema, posebno morske trave posidonije, jeste sistem takozvanog ekološkog sidrenja korišćenjem bova umesto sidara. Brodovi takođe moraju da kupe ulaznicu da bi pristupili arhipelagu, dok rendžeri motre na ilegalni ribolov i ronjenje i održavaju 200 kilometara pešačkih i planinarskih staza na ostrvu koje je 70 odsto prekriveno šumom.“

Ubrzo shvata koliko je Lastovo krhko i koliko je važno zaštititi ga od urbanizacije.

„I pored statusa parka prirode, postoji strah da bi se situacija mogla promeniti. Dijana Magdić iz turističke kancelarije brine da trenutna zaštita možda nije dovoljna i procenjuje da Lastovo ima još desetak godina pre nego što beskrupulozni investitori ostanu bez prostora na drugim mestima i pokušaju isto ovde.“

Za sada ostrvo ostaje čudesno netaknuto.

„Grad Lastovo leži nekoliko stotina metara od obale – što je nekada bila korisna udaljenost, kad su gusari unosili nasilje i strah u život meštana. Kamene kuće iz 15. i 16. veka sa šarenim kapcima okružene su vinogradima, maslinjacima, voćnjacima i baštama, čiji plodovi završavaju u lokalnim restoranima – ili se razmenjuju među komšijama.“

Zavojiti put vodi nizbrdo od sela do prelepog zaliva Lučica, gde su ribarske kućice stisnute oko zaliva uskog za bilo šta veće od čamca.

„U malom restoranu Konoba Lučica sedimo za jednim od dva stola na otvorenom s romantičnim pogledom na more. Večeru – grilovane lignje – služi nam vlasnik-kuvar Ante Kovačev, koji se zaljubio u ovo mesto kada je ovde ostao nasukan tokom jedne jedriličarske ture, pa je napustio rodni Šibenik i otvorio ovaj čarobni mali restoran.“

Na južnoj obali veliko poluostrvo u obliku zareza sa stenama obraslim žbunjem obuhvata mirne vode Skrivena luke.

„Ovde se nalazi Porto Rosso, restoran i nautički centar sa brojnim terasama koje vise iznad plaže u senci borova. Letnja sezona još nije počela, pa imamo apsurdno mnogo prostora za izležavanje nakon ukusnog rižota sa plodovima mora. Gledajući more i plivajući u bistroj vodi, prepuštamo se potpunom opuštanju.“

Lastovo to radi ljudima, kaže.

„Kad pređemo iz Zaklopatice mostićem ka Prežbi, jedinom drugom naseljenom ostrvu u arhipelagu, odmah se zaljubljujem u ogromnu terasu prepunu cveća u našem prostranom apartmanu s pogledom na zaliv Malo Lago u selu Pasadur. Atmosfera je manje ‚jahtaška‘ nego u Zaklopatici, a mirni zaliv više liči na kanal, okružen šumovitim brežuljcima. ‚Moraćeš da me odvučeš odavde,‘ upozoravam muža.“

Uvalice u senci borova smeštene su uz razuđenu obalu Prežbe, isprekidanu starim vojnim tunelima i bunkerima iz vremena pre 1988. godine, kada je Lastovo bilo vojna baza zatvorena za turiste.

„Iako plaže mame, opet nas zavodi jednostavnost skakanja u čistu vodu sa osunčane obale.“

Do Lastova se putuje pet sati trajektom od Splita.

„Možete i tri sata katamaranom iz Dubrovnika (nakon čega ste prepušteni ostrvskom ‚autobusu‘ – zapravo kombiju). Nije za svakoga, posebno ne za pripite partijanere s Hvara koji greškom uđu na pogrešan brod i kasnije se čude gde su svi koktel-barovi i noćni klubovi (odgovor: nema ih – i da, to se dešava). Za Dijanu iz turističke kancelarije, koja je poput Aleksandre Horvat došla iz Zagreba, Lastovo podseća na Jugoslaviju osamdesetih ‚kada je svaki turista bio gost, prijatelj‘. Lastovo je upravo steklo još jednog prijatelja.“