"Izumrli" morski pas otkriven u Jadranskom moru

U pitanju je bio sklat sivac (Squatina squatina), jedna od najmirnijih i najugroženijih vrsta morskih pasa, koji se u Jadranu smatrao gotovo izumrlim.Mladi sklat na Dolcu "ukazivao je na to da postoji populacija koja se razmnožava, međutim činjenica da se na prodaju nudi ugrožena i strogo zaštićena vrsta bila je zabrinjavajuća", ističe Pero Ugarković, saradnik na istraživanju sklatova u Jadranu, prenosi N1 Zagreb.Nakon tog otkrića započeto je istraživanje sa ciljem da se otkrije koliko još jedinki živi u Jadranu.Projekt je vodila neprofitna organizacija WWF Adria u saradnji s Institutom za okeanografiju i ribarstvo.Rezultati su pokazali da se populacija sklatova, od nekadašnje distribucije koja se prostirala celim Jadranom, svela na mali deo koji gravitira ka Molatskim ostrvima."Ta je populacija poslednja nada za očuvanje ove vrste u Jadranskom moru", upozorava.

Gleda svoja posla

Sklat izgledom podseća na ražu i majstor je kamuflaže. Skriva se u peskovitom i muljevitom dnu, lovi iz zasede, a može da naraste preko metar i po. Živi i u Mediteranu i istočnom Atlantiku, ali je svuda kritično ugrožen.Ugarković je uveren da bi sklat mogao da postane brend od kog bi profitirala ostrva Molat, Silba i Olib, ali i cela Zadarska županija. Primer su Kanarska ostrva, gde se trenutno nalazi najvitalnija populacija, a ronioci plaćaju velike svote kako bi ga videli, i to izvan sezone.To je riba koja ne beži, kaže Ugarković, pa ju je lako fotografisati."Gleda svoja posla, nije opasna za ljude i ne nanosi štetu", napominje. Dodaje da je povećanje njene brojnosti vrlo važno za morsku bioraznovrsnost.U Jadranu je do sada zabeleženo preko 30 vrsta morskih pasa i gotovo su sve bezopasne za čoveka. Brojnost sklatova u Jadranu nekad je bila značajna, čak su postojale mreže sklatare namenjene gotovo isključivo njihovom lovu.Već decenijama to nije tako, ali snimci slučajnih ulova i vraćanja u more, koji se ponekada objavljuju na društvenim mrežama, bude nadu da će sklat opstati.

Nenamerni ulov

Nikola Kosanović, profesionalni ribar iz Privlake, ne propušta priliku spasiti svaku slučajno ulovljenu jedinku. Kaže da zadnjih par godina primećuje porast broja sklatova i sve ih prijavljuje Institutu u Splitu te vraća u more. Posebno ga raduje kada ulovi nekoliko ženki sa mladima.Ova vrsta sporo raste, kasno dostiže polnu zrelost, ima mali broj potomaka i stoga je vrlo osetljiva. Osim toga, živi u plitkim priobalnim područjima gde je ribolov najčešći. Nakon što je sklat proglašen zaštićenom vrstom, od ciljane vrste postao je – deo nenamernog ulova.Ugroženost prilovom svih jadranskih ranjivih vrsta najbolje dočarava upravo priča o sklatu.Patrik Krstinić, stručni saradnik za zaštitu mora i morske bioraznolikosti u WWF Adria, upozorava da je najveća pretnja sklatu ribolov povlačnim mrežama i mrežama stajačicama. Smatra da će teško preživeti s ribolovnim pritiskom kakav postoji u našim priobalnim područjima.

Rupe u zakonu

Neophodna je prostorna regulacija ribolova, kaže, i trenutno je najvažnije do 2030. zaštititi 30 odsto mora, od čega 10 posto treba da bude strogo zaštićeno, dakle, bez ribolovnih aktivnosti.Kao dobar primer navodi Jabučku kotlinu.Naime, Evropski parlament prepoznao je važnost uspostavljanja zaštićenih područja u skladu sa Zelenim planom i Strategijom EU o bioraznovrsnosti, prema kojoj 30 posto evropskih mora treba zaštititi."Vreme će pokazati efikasnost takvih mera. Kod nas su zakoni zapravo problem jer se određeno područje zaštiti, a opet neki imaju pravo tamo da love. Ako je nešto zaštićeno, ne bi smelo da bude izuzetaka", kaže Kosanović.Slaže se da su potrebne konkretne mere, ali ne sme se zanemariti šira slika. Najlakše je zabraniti ribarenje, negoduje.Smatra da treba naći kompromis i ističe da je važno raditi na podizanju svesti kod ribara, "i profesionalnih, i sportskih, i rekreativnih - da svi znaju šta od ulova smeju da zadrže, a šta ne".***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram