Beton, iščupano i posečeno drveće, uništeni parkovi, zagađen vazduh - Torino je sve suprotno od prve rečenice koja danas, nažalost, opisuje glavni grad Srbije.
Još po izlasku sa aerodroma, u taksiju, na putu do hotela u centru Torina, nemoguće je ne videti impozantni drvored koji se proteže kilometrima u gotovo svakom bulevaru, u svakoj ulici Torina, koji još nazivaju, kako mi taksista tokom vožnje govori – zelenim gradom Italije.
„Nije Torino samo grad čokolade, mada nam je i čokolada fenomenalna“, kaže mi kroz osmeh.
I zaista, gde god se okrenete, tu je zelenilo i tu je drveće. Ogromni drvoredi stvaraju neverovatan hlad u kojem vam biva hladno čak i kada je temperatura, kao sada, oko dvadeset pet stepeni.
Italijansku prepoznatljivu arhitekturu čine još vedrijom i otvorenijom. I osećaj je zaista drugačiji, jer da nema tog silnog drveća, sve bi se stopilo u ogroman, sivi beton.
Pročitajte još:
Nemoguće mi je a da, recimo, ne uporedim Torino sa Beogradom. Ima drastično manje stanovnika, neverovatno je čistiji – što nije previše teško uočiti ukoliko ste u Beogradu proveli duže od jednog dana, a grad je moguće prepešačiti uzduš i popreko za oko sat i po vremena.
Jedino što mu fali, pored svog ovog zelenila, jeste more.
I istina je, kako često ističe zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, da na trgu svetskih metropola nema zelenila. Nema ga ni u Torinu. Svuda su ploče i kafići. Ali zato zelenila ima svugde okolo, čim se pomerite par metara od glavnog trga. Isto se, nažalost, ne može reći za ošišani Beograd.
***
Bonus video: Ekskluzivno javljanje iz Torina sve o Evroviziji i Konstrakti
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare