Dubai je simbol za luksuz, glamur i život na visokoj nozi - u Srbiji je poznat i kao "destinacija snova" za popularne starlete. Ali, ovaj grad skriva i mnoge užasne tajne.
Grad koji se možda najviše pominje u srpskim „trep folk“ pesmama upravo je Dubai – sinonim za mnogo novca koji donosi i raskoš bez premca. Ipak, realnost je mnogo drugačija – mnogi Srbi odlaze u prestonicu Ujedinjenih Arapskih Emirata da bi „crnčili“, a grad je na lošem glasu i po prostituciji.
Međutim, to je tek delić mračnih strana koje ova prestonica ima.
Užasni uslovi rada
Naši ljudi idu u Dubai da se obogate, ali je to „hleb sa sedam kora“. Prelepe, luksuzne zgrade niču brzinom svetlosti, ali iza njih stoji mukotrpan rad. Radnici se pate u najgorim mogućim uslovima, rade i po 14 sati dnevno na temperaturi od preko 40 stepeni Celzijusovih. Nesreće i zdravstveni problemi su svakodnevna pojava, a česti su i smrtni slučajevi, ali se to uspešno krije od javnosti.
Ropstvo
Modreni oblici ropstva su takođe jedna od prljavih tajni ovog grada. Izrabljuju se radnici iz zemalja poput Indije, Pakistana ili Kine, koji jedva zarade i 100 dolara mesečno. Oni čak nemaju pravo ni da se pobune jer im neretko kompanije za koje rade po ulasku u zemlju oduzimaju pasoše.
Rasizam
Dubai je grad oštrih razlika: tamo vredite onoliko koliko vredi vaš pasoš. Ako dolazite iz siromašne zemlje, teško da ćete se tamo obogatiti – pre će biti da vas čeka mukotrpan rad u jezivim uslovima. Evropljani i Amerikanci, na primer, zarađuju gotovo upola više od ljudi iz zemalja Trećeg sveta radeći isti posao za istu kompaniju.
Trgovina ljudima
Verovatno ste čuli brojne priče o devojkama koje odlaze baš u ovaj grad i postaju žrtva prostitucije. Glasine su i te kako istinite: u Dubaiju postoji preko 30.000 prostitutki, a prosečna tarifa im je 500 dolara na sat. S obzirom na to da arapski moćnici odlično zarađuju na prostituciji, ona se prikriveno podstiče, a belo roblje je neretka pojava na koju policija ne obraća pažnju.
Još o arapskim zemljama:
Ograničene slobode
Iako se predstavlja kao grad okrenut ka zapadnim, liberalnim vrednostima, u stvarnosti je to mesto gde je većina stanovništa muslimanske veroispovesti, što znači da se ipak poštuju stroga islamska pravila. Ljubljenje na javnim mestima je strogo zabranjeno pod pretnjom zatvora, a čak i držanje za ruke na ulici može vam doneti veliku novčanu kaznu. Ako u javnosti iznesete mišljenje koje se ne slaže s politikom čelnika, kontaktiraće vas njihova tajna policija koja će vam ponuditi dve opcije: da ćutite ili da vam sve što imate bude oduzeto.
Zakoni su posebno užasni prema ženama – mediji su pisali o pokušaju bekstva princeze Latife koja je nakon hvatanja iščezla iz javnosti, a samo je želela da se domogne slobode. S druge strane, princeza Haja, jedna od supruga šeika Muhameda Bin Rašid Al-Maktuma, uspela je da se domogne Londona, odakle je mogla da javnosti ispriča u kakvom paklu žive žene u Emiratima.
Uništavanje prirode
Svako od mnogobrojnih gradilišta u Dubaiju proizvodi na tone smeća, kanalizacijskog i hemijskog otpada. Sistemi za uništavanje otpada ne mogu da prate ubrzani tempo proizvodnje, pa se smeće najčešće baca u more. Grad takođe rasipa uvoznu pitku vodu na sulude načine: na primer, veliki broj golf terena koristi 15 miliona litara vode na dan samo da bi im travnjaci bili zeleni. U Dubaiju je trend i nabavka egzotičnih divljih životinja i držanje istih kao kućnih ljubimaca. Obično se radi o divljim mačkama, tigrovima, panterima ili lavovima, a njihovi vlasnici plaćaju trenere i dresere kako bi ih pripitomili.
Ipak, mnogi veruju da će ovako bahato funkcionisanje grada trajati samo dok ima nafte – a količine „crnog zlata“ nisu neograničene. Procenjuje se da će u sledećih dvadesetak godina čovečanstvo konačno iscrpiti izvore nafte – a Dubai će tada možda osetiti i siromaštvo, kao sada njegovi radnici iz zemalja Trećeg sveta.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare