Kakva osećanja u vama budi ova pesma?
U pitanju je špica za seriju „Srećni ljudi“, a pitanje je postavljeno na srpskom Redditu.
Ispostavilo se da nema ravnodušnih na pesmnu koju su u duetu otpevali Ekstra Nena i Boba Stefanović, posebno među onima koji su odrastali u vreme kad se serija premijerno emitovala. A emitovala se od 1993. godine, pa nosi i mnogo više asocijacija od onih koje se tiču same serije.
„Malo mi je lepo, malo mi se plače jer bih se vratila kod mame i tate i bila mala, a malo mi izaziva i nelagodu, ne znam zašto“, konstatovala je jedna reditorka.
„Istina, baš ima neke negativne utiske. „Bolji život“ recimo mnogo prijatniji, ne znam zašto“, složio se drugi korisnik, a treći je ponudio objašnjenje: „Možda zato što je Bolji život pre rata, a Srećni ljudi neposredno pred rat bili puštani.“
Komentari se dalje nižu…
„Meni neku tugu. Osećaj da smo izgurali još jedan težak dan. Srećni ljudi, a niko nije srećan, ni oni u seriji ni mi u stvarnosti.“
„Anksioznost. Počinju „Srećni ljudi“, znači da je nedelja veče i prošao vikend, ujutru moram u školu…“
„Plašim se da pustim i da otkrijem“.
„U meni budi želju da se serijski samoubijem iz zasede.“
„Da treba da idem da se kupam.“
„Melanholija, depresija i siromaštvo.“
Pročitajte još:
„Podseća na odvratno vreme. Iako sam bila dete, roditelji me nisu štitili od ružne realnosti iako su mogli i ne zameram im to. Nismo je baš nešto ni pratili, nego kao ajde kad gledaju drugi ponekad i mi gledamo.“
„Odma mi se odmrzava vekna leba što je baba zaledila, jer je uspela jedan dan čak 4 da kupi. Na 4 različita mesta doduše, ALI 4 SU 4. Tako da uzimaj dok ima… Lepo odmrznem leba, pa jedem poparu uz Srećne ljude i uzivam!!!“
„Soundtrack naših propalih života!“
„Neka seta, ali pozitivna… Nedostaje mi deka kad je čujem i to vreme.“
„Oduvek sam je mrzeo jer je previše depresivna. Ne sećam se ni teksta, samo tako zvuči.“
„Ja mali, nedelja veče, sveže okupan, u pidžami, Srećni ljudi, pa spavanje, sutra škola.“
„Je*em ti život kad se setim da je tada kada je ova serija isla život bio toliko mračan i zaje*an, da je ova serija bila zapravo humor i optimistična u odnosu na realan život. Nešto kao „Prijatelji“ za ekipu iz Srbije devedesetih.“
Pročitajte još:
„Osećaj da je RTS reprizira svake godine“
„Nekako mi je setna jer me podseti na mladost, srednju, prve ljubavi, druženja, treninge, muziku tog vremena (MTV, ne turbo-folk). Iako nam je bilo teško tih godina, zbog ratova, sankcija, inflacije, nemaštine, redova, kriminala, nasilja, ipak imam utisak da smo se kao mladi tog doba mnogo više družili i bili povezaniji nego današnje generacije. Te ’93-’94. kad je išla ova serija se stalno nešto dešavalo po gradu, okupljanja po drugim delovima grada, druženja, basket, Ada, nema gde nisam išao sve. Doduše, išli smo mahom peške jer nismo imali za benzin, ili bismo se žicali za čorbu pa drug koji je tad bio punoletan sipa rumunski benzin iz flaše u Juga i vozimo se. Tad gradskog prevoza nije bilo ni za lek, a sva organizacija za druženje je išla preko fiksnog. Ništa nas od toga nije sprečavalo da se družimo i provodimo vreme zajedno. Preokret oko dogovaranja za viđanje i druženje je bio kad je drugar od svog oca negde ’94-’95. dobio pejdžer, a valjda godinu dana kasnije i prvi mobilni. Devojke sam izvodio na kokice, i šetnju po Kališu, nije bilo za više sve do deda Avramove stabilizacije dinara. Još u periodu kad je krenula inflacija su lagano krenule da se pojavljuju i sponzoruše, ali moja ekipa i ja nismo njih ni gledali, nego fine, normalne devojke kojih je bilo i tad, a siguran sam i sad. Nisu nam trebale pare da budemo šmekeri. Sve sam nekako lakše podnosio, valjda jer sam bio mlad. Doduše, ne smem ni da zamislim mojim roditeljima kako je bilo. Ok, da ne idealizujem mladost, bilo je i jako jako loših momenata jer su to ipak bile ludačke i jako teške godine, ali zaista se trudim da pamtim samo lepe stvari.“
A kakve vama emocije budi?
Podsetite se teksta…
***
Kroz prozore našeg doma
vidim tvog života deo
sklapam oči i tešim se
da si nešto drugo hteo
Napolju je vučje vreme
strah od nekih tamnih noći
na tvom putu od života
izaberi kud ćeš poći
Malo kreni, malo stani
sutra može biti bolje
ti znaš da ljubiš
ti znaš da miluješ
Znaš da ljubiš, znaš da miluješ
i da ljutu bitku biješ
da se boriš, da se ne daš
da se nikad ti ne predaš
Ostavimo naše želje
bar za neko bolje vreme
a za neke sretne dane
sačuvajmo uspomene
Malo kreni, malo stani…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar