U restoranima i kafićima u Rovinju i okolnim primorskim mestima uglavnom rade ljudi iz Srbije i Republike Srpske, najviše njih iz Beograda.
Broj radnika iz Srbije u Istri raste iz godine u godinu, a oni koji dođu većinom su zadovoljni pa se iduće sezone vraćaju, kaže za portal N1 kuvarica iz Beograda, inače šefica kuhinje u jednom rovinjskom restoranu.
Beograđanin s kojim je ekipa N1 razgovarala dobro poznaje prilike u istarskom ugostiteljstvu jer je pre dolaska u Rovinj nešto više od godinu dana radio u Puli, a prethodnih nekoliko godina proveo je kao kuvar u Poreču.
“U restoranu u Puli nije radio nijedan Hrvat, a zaposlenih je bilo više od četrdeset. Samo su vlasnici lokala Hrvati, sve ostalo su ljudi iz Beograda, Leskovca, Niša, Novog Sada, Vrnjačke Banje… Hrvati odlaze da rade u Irsku, Nemačku, Austriju, retko ko je ostao ovde. Još nisam doživeo da mi neko od konobara ili kuvara kaže da je iz Rovinja”, istakao je sagovornik, koji je zamolio da ostane anoniman.
Prema njegovim rečima, vlasnici restorana u Istri za plate samostalnih kuvara izdvajaju između 1.800 i 2.500 evra mesečno, dok šefovi zarađuju od tri hiljade evra naviše.
“Pomoćni radnici u kuhinji mogu zaraditi 1.200 – 1.300 evra, dok poslužitelji imaju platu od 800 – 900 evra, plus napojnica koja je u proseku oko 600 evra. Konobari inače zarađuju između 1.000 i 1.500 evra, ali kad se uračunaju i napojnice, mesečno znaju da zarade i do tri hiljade evra. Ako je lokal baš dobar i ako imaju gužvu, konobari se popnu i do četiri hiljade evra. Barmeni su plaćeni od 1.300 do 1.400 evra, a s napojnicama to je oko 2.000 evra mesečno”, kaže ovaj kuvar i dodaje da su svi radnici prijavljeni, ali ne primaju svi punu platu.
Pročitajte još:
Nemaju svi pozitivna iskustva rada na hrvatskoj obali, a jedna od njih je Beograđanka Mara koja je sezonski posao pronašla u Poreču.
“Nisam zadovoljna svojim poslodavcem. Imala sam tu nesreću da me zapala jedna od gorih opcija u poslu kojim se bavim, ali svakako se ne planiram vratiti u Srbiju, već ovde pronaći drugi posao. Bavim se specifičnim poslom koji nema veze s ugostiteljstvom, a to je animacija. Radimo s decom i odraslima, izvodimo razne predstave, angažovani smo i kao pomoćni plesači, a često izvodimo i neke manje fizičke vežbe. Moja plata je 800 evra, što je minimalac ovde, a napojnice nažalost nemamo”, rekla je Mara.
Dodaje da ima solidan smeštaj, ima tri obroka dnevno i jedan slobodan dan nedeljno. O meštanima ima samo reči hvale.
“Ljudi u Istri su potpuno cool i opušteni, nema nikakvih tenzija, niko ne pita odakle si. Nikada nisam imala nikakvih neugodnosti”, kaže Mara.
Voditelj jednog poznatog beogradskog hotela za portal N1 kaže da ima veliki problem s nedostatkom radne snage tokom letnje sezone jer, kako tvrdi, kuvari i konobari iz Srbije masovno odlaze da rade na hrvatskoj obali.
“Nekoliko kuvara mi je reklo da im hrvatski ugostitelji plaćaju po 500 evra, čak i kad ne rade tokom zimskih meseci, samo da im ostane za letnju sezonu”, rekao je hotelijer iz Beograda.
Beograđanin Predrag letos je posetio Brač, a za portal N1 ispričao je kako je od meštana čuo da tamošnji ugostitelji teško nalaze radnike za platu manju od 1.500 evra, plus stan i hranu.
“Rekli su nam da su ovog leta vlasnici restorana angažovali veliki broj kuvara iz Srbije, uglavnom iz Beograda, a konobari u restoranima i kafićima često su nas posluživali na ekavici. Isplativo može biti i čišćenje apartmana, dnevno se može zaraditi i do 100 evra jer se čišćenje manje smeštajne jedinice naplaćuje od 25 do 30 evra”, kaže Predrag.
Kako kaže, treba uzeti u obzir i da su cene na Braču dosta visoke.
“Pivo u restoranu košta oko pet evra, u prodavnici je između 1,6 i 2 evra. Sendviči i hamburgeri su od pet do 12 evra, a cena obroka u restoranu kreće se od 15 do 25 evra. Doduše, to su cene na ostrvima koje su od 20 do 30 posto skuplje nego na kopnu”, kaže sagovornik portala i dodaje da je razmišljao da uzme neplaćeno i ostane da radi na Braču do kraja sezone.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare