Šta je neophodno učiniti?
Srbija je u crnom nakon strašne pucnjave u beogradskoj osnovnoj školi Vladislav Ribnikar. Ono što smo gledali u filmovima i u vestima iz dalekih zapadnih zemalja sada smo iskusili na najgori mogući način. I dok prvobitni šok i jezu smenjuje velika tuga, javlja se i pitanje možemo li išta da primenimo iz tuđeg iskustva kako bi ovakvi tragični događaji ostavili što manje posledica.
Kako navode na sajtu edweek.org, na osnovu sličnih događaja u Americi uspostavljene su određene smernice o tome kako škole treba da se ponašaju posle svega.
Direktori i rukovodstvo u tom slučaju moraju da donesu niz odluka. U takozvanom vodiču za oporavak školski rukovodioci dobijaju praktične savete i strategije za kratkoročne i dugoročne odluke nakon pucnjave u školi: od ponovnog otvaranja, do organizovanja psihološke podrške za učenike i zaposlene.
Među savetima za direktore škola o tome kako da se nose u prvim danima navodi se sledeće:
Treba održati sastanak zaposlenih što je pre moguće da bi se obavestili o svemu poznatom i o tome šta može da se očekuje. Taj početni sastanak takođe pomaže direktorima da se izbore sa potrebama i brigama svojih zaposlenih.
Odmah treba uspostaviti savetovalište i usluge za podršku mentalnom zdravlju. Direktori treba da se uvere da su spoljni stručnjaci za mentalno zdravlje, oni van škole, pouzdani, merodavni i kompetentni za takve situacije. Treba misliti i na savetovanje i dugoročnu psihološku podršku i biti u kontaktu sa drugim relevantnim institucijama koje će verovatno ponuditi pomoć.
Direktori škola u takvim situacijama treba da budu prisutni i dostupni uvek, da i đaci i nastavnici i svi zaposleni u školi vide da su na raspolaganju.
Pročitajte još:
U takcim situacijama je moguće da donacije počnu da stižu sa raznih strana i tada je neophodno proceniti potrebe škole i podeliti ih sa javnošću kako bi se smanjila bespotrebna doniranja ili se eventualno preusmerila na druge ustanove.
Po potrebi, u saradnji sa nadležnima, odredite osobu koja će biti odgovorna za komunikaciju sa javnošću. Izbor jednog zaposlenog uz kog će kolege biti u toku sa dešavanjima je takođe dobra ideja.
Iskustvo onih koji razumeju
Vodič koji je objavila mreža za oporavak direktora škola koje su bile mete pucnjava osmišljen je kao pomoć na osnovu iskustva onih koji su preživeli tragediju. Iako su pucnjave u školama statistički retke, mogućnost da se dogode bilo gde uliva odgroman strah. Priručnik je napravljen i da bi njim mogli da se vode direktori koji u prvi mah možda neće biti u stanju da se sete svih važnih stavki.
Glas učenika je važan
U nekom trenutku direktori škola u kojima se desila pucnjava moraće i da donesu odluku o tome da li će nastava da se vrati u prostorije gde se pucnjava desila ili u nekom drugom delu škole umesto toga. O tome je dobro konsultovati se i sa drugim stručnim telima, ali i sa roditeljima.
Ključni deo i za kratkoročni i za dugoročni oporavak je slušanje, posebno učenika. Preporuka je da se u školu đaci ne vraćaju dok se ne održe sve sahrane i komemoracije.
Postepen povratak u stari režim rada
U vodiču za oporavak se navodi da vraćanje normalnom školskom radu treba da bude postepeno. Direktor treba da se uveri da nastavnici znaju kako da odgovore na pitanja učenika o onome što se desilo i gde da ih upute za dodatnu pomoć ukoliko im je potrebna.
U svemu ne treba smetnuti s uma da nadalje, kako vreme bude išlo, i đake treba konsultovati o tome kako žele da odaju počast svojim stradalim drugovima.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar