4
"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu..." Donedavno je svaki srpski đak napamet znao "Krvavu bajku", posvećenu jednom od najvećih ratnih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu na teritoriji bivše Jugoslavije - tog 21. oktobra 1941. godine su u Kragujevcu streljali oko 3.000 civila, među kojima i oko 300 đaka i nastavnika tadašnje Muške gimnazije. Ipak, današnji učenici će te "detalje" moći da potraže van svojih istorijskih udžbenika.
Istoričarka Dubravka Stojanović je svoje izučavanje promena u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije od 1913. do 2021. godine zaokružila knjigom „Prošlost dolazi“, a gostujući u jednom podcastu nedavno je prokomentarisala da je streljanje u Kragujevcu, o kojem su generacije učile kao o najvećoj tragediji Drugog svetskog rata, u međuvremenu svedeno na jednu rečenicu u udžbeniku.
Taj podatak zapanjio je sve koji se i decenijama nakon škole naježe na stihove „Krvave bajke“, a rečenicu „Pucajte, ja i sada držim čas“ citiraju podrazumevajući da svi moraju da znaju kontekst.
„Da, streljanje u Kragujevcu je u prvim udžbenicima objavljenim posle političke promene 2000. bilo svedeno samo na jednu jedinu rečenicu! Od tada je prostor donekle povećan, ali i dalje sasvim nedovoljno za takvu tragediju“, potvrđuje Dubravka Stojanović u razgovoru za Nova.rs i daje nam objašnjenje.
„Za to ima više razloga. Mislim da je prvi u tome što danas nije popularno govoriti o tome da su nedićevci i ljotićevci učestovovali u hapšenju Kragujevčana, upravo zbog revizionizma“, kaže Stojanović, referišući na sveprisutnu tendenciju ka izjednačavanju četnika i partizana koja je nedavno kulminirala u predlogu Aleksandra Šapića da se izmesti Titov grob i postavi spomenik Draži Mihailoviću.
4
63
7
„A drugi razlog je što postoji jasna hijerarhija žrtava. U vreme socijalizma na prvom mestu među žrtvama nalazili su se borci, partizani, zbog čega se nije govorilo o civilnim žrtvama. Zatim su, u udžbenicima iz devedesetih, na prvo mesto došle srpske žrtve u NDH, pa su zbog toga borci bili potisnuti. Kasnije su dodate i žrtve partizana iz 1944-1945. godine. Tako postavljene hirjerarhije pokazuju da je selektivnost tu i kada su žrtve u pitanju, i da različiti režimi biraju one žrtve koje su im politički potrebne. Građani Kragujevca i đaci koji su streljani 1941. godine više nisu potrebni. I tu najbolje vidite surovost mahinacija sa istorijom, koje vas na kraju dovode do potpunog pomanjkanja empatije, rekla bih i same humanosti“, objašnjava istoričarka.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare