Kao devojčica je dobila ozbiljnu dijagnozu.
Od avgusta 2018, kada je petnaestogodišnja Greta Tunberg započela samostalni “školski štrajk za klimu” tinejdžerka je postala jedinstveni simbol klimatskog aktivizma.
Knjiga “Naša kuća u plamenu”, koju su zajedno napisali Greta, njena majka Malena Ernman (pripovedač), otac Svante i sestra Beata, između ostalog, otkriva zašto se Greta jednog dana zatekla na trotoaru ispred švedskog parlamenta s transparentom.
Prvi deo knjige opisuje događaje 2011, kada je Greta pala u depresiju.
“Polako je tonula u neku vrstu mraka, kao da je malo-pomalo prestajala da funkcioniše. Prestala je da svira klavir. Prestala je da se smeje. Prestala je dogovori… Prestala je da jede.”
Knjiga se obračunava sa slikom Švedske kao utopije javnih usluga. U opisu pokušaja da dobiju pomoć i dijagnozu u psihijatrijskim ustanovama za maloletnike, “gde svi imaju sindrom hronične iscrpljenosti zbog sve većeg obima posla i gde se sve uglavnom svodi na gašenje požara”, verovatno će se prepoznati roditelji šriom sveta, piše “Gardijan”
Situacija nije ništa bolja ni u obrazovanju, “gde đaci moraju da funkcionišu na isti način kao i preopterećeni nastavnici za transportnom trakom i na kraju neminovno udare u zid”.
Greta je bila žrtva mobinga, škola je bila nezainteresovana, za dva meseca je izgubila deset kilograma i umalo nije završila u bolnici, da bi joj na kraju dijagnostikovali opsesivno-kompulsivni poremećaj, selektivni mutizam (poremećaj anksioznosti koji sprečava pacijenta da govori u određenom društvenom okruženju) i Aspergerov sindrom.
Pročitajte još:
Centralni deo knjige uglavnom se bavi klimatskom krizom i njenim posledicama po politiku, feminizam, ekonomiju, ekologiju, psihologiju i sociologiju.
Knjiga, između ostalog, istražuje povezanost između stvari koje naizgled nemaju nikakve veze jedne s drugim. Jedan od upečatljivih pasusa dovodi u vezu našu kulturu u kojoj “pobedinici uzimaju sve” sa eksplozijom psihičkih oboljenja od kojih pate “gubitnici” (kako ih definišu pobednici), među kojima ima nesrazmerno mnogo žena, osoba s neurološkim diverzitetom (hiperaktivnost, teškoće u koordinaciji tela, disleksija, autizam, Turetov sindrom itd) i osoba sa smanjenim socijalnim veštinama, nalik na Gretu, piše “Gardijan”.
Okidač za Gretinu depresiju svojevremeno je bila njena nesposobnost da razdvoji nepomirljive činjenice da “znamo da uništavamo našu planetu raspničkim potrošačkim mentalitetom” i da “to i dalje radimo, uprkos tome”.
Zahvaljujući toj sposobnosti, neprijatne činjenice mogu da se nagomilavaju, ali nas ona istovremeno sprečava da napravimo sistemske izmene kako bismo izbegli ekološki kolaps. Greta je svoj Aspergerov sindrom adekvatno opisala kao “supermoć”: odlučnost i imunost na laskanja i zloupotrebe najvažnije su osobine aktivista, preneo je Noizz.
***
Bonus video: Kako dišete Beogađani?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar