0
Minimalistički i emotivno efektni “Adolescence” zamišljen je kao moralna dilema za gledaoca.
U recenziji za seriju „Adolescence“ filmski i televizijski kritičar Deda Milorad napisao je da pred nama jedna, ako ne i najbolja serija ove godine.
“Zar vam se ni malo ne sviđam kao čovek? Recite mi, šta mislite o meni?”, glasno je jecao Džejmi Miler, 13-godišnji dečak optužen za ubistvo vršnjakinje koju je izboo nožem sedam puta. Tada je nešto puklo, ali bez zvuka, bez jauka, bez najave. U izlovanoj prostoriji u popravnom domu klinička psihološkinja Brioni Ariston ostala je da sedi sama. Da je mogla urlala bi na sav glas posle razgovora sa Džejmijem što zbog očaja, što zbog straha, a najviše zbog ugušene nade, dok je obezbeđenje hodnikom vuklo dečaka čiji glas je sve tiše i tiše odjekivao hodnicima. Nikad mu nije odgovorila na pitanje šta zaista misli o njemu. Više neće biti ni prilike da mu kaže šta joj je sve prošlo kroz glavu u toku poslednjeg razgovora sa njim. Ostala je da lebdi kao čardak ni nebu ni na zemlji dok su se njene poslednje reči dečaku ubici razlivale po prostoriji posle nemog praska – da li ju je čuo i da li ju je razumeo kada mu je rekla…
Džejmi Miler ubio je svoju školsku drugaricu. Čim pružite ruke pitanju – zašto, nećete dobiti veliku misteriju ili obrt u priči biblijskih proporcija. Reditelj Filip Barentini zaključaće vas u prostoriji sa ljudima koji proživljavaju najgori dan u svom životu. Klaustrofobični užas zarobljenosti u kojem možemo samo da slušamo i gledamo šta se događa Džejmiju i njegovoj porodici bez mogućnosti da im se obratimo ili da ih utešimo samo otežavaju okolnosti koje iz sekunde u sekund postaju nepodnošljive. Koncept i stilizacija četiri epizode koje su zamišljene i maestralno režirane kao pozorišna predstava, odnosno dugi komponovani kadar bez reza, formiraju ogradu oko gledaco, pa je teško proceniti da li se ono što gledate zaista događa ili je scenarijsko i rediteljsko čudo. Sve do poslednje scene nestrpljivo ćekaćete odgovor – šta se desilo? Ali, kao i Džejmi koji je ostao bez odgovora na pitanje “da li u njemu ičega dobrog”, tako će i oni koji puste porodicu Miler u svoj dom.
Minimalistički i emotivno efektni “Adolescence” zamišljen je kao moralna dilema za gledaoca. Scenario i priča o zločinu koju je počinio Džejmi ne viču na gledaoce upirću prstom na veliko rešenje uz neizbežno moralno popovanje. Serija pruža tragove i isečke događaja koji su doveli do stravičnog zločina bez namere da serviraju lak izlaz iz moralno kompleksne društvene slagalice. Ceo tekst i recenziju „Adolescence“ pročitajte ovde.
