"Mama, kad ćemo kući": Brutalna istina o seriji o kojoj cela Srbija priča

Piše: Deda Milorad (www.dedamilorad.com)

Osećaj neprijatnosti, koji možemo da krstimo i drugim nazivima – nelagoda, žargonski “festival krindža”, teskoba ili prosto i jednostavno neudobnost u specifičnim društvenim situacijama više je vantelesno nego što je internalizovano iskustvo. Taj odbojno-gadljivo-lepljivi doživljaj ne da se tako lako svući sa kože. Kao jeza niz leđa koja ne prolazi, a zabranjeno vam je da se pred svima stresete kao pokislo kuče usred sumornog jesenjeg dana. Takav je svaki minut proveden sa gostima hotela “Beli lotos”. Njihovo prisustvo i ponašanje podiže tenziju na nivo destospratnice. Srećom, daje osećaj duševnog olakšanja da niste najgora osoba u prostoriji jer kad njihova noga kroči u vaš životni kvadrat, ne pitate se šta sa vama nije u redu, već zašto njihovo bivstvovanje i raspodela kiseonika na ovom malom parčetu zemlje čini da se osećate kao da ste nevoljno skinuti goli pred bogom i narodom. I dok vas gledaju ispod oka jedno je sigurno – ovaj oblak neprijatnosti nije došao sa mnom, niste ga pokrenuli, već je navučen kao kesa preko glave i ne da vam da dišete. Šta uopšte ovi ljudi žele?

Majk Vajt, autor i scenarista “Belog lotosa”, sad već tri sezone postavlja isto pitanje – ko su gosti luksuznog lanca čuvenog rizorta. Od Havaja, preko Sicilije, pa sve do Tajlanda prodefilovala je klasna anksioznost (prva sezona), emotivno narušena intepresonalna dinamika (druga sezona) i došli smo do… pa, do naizgled karakterno najkompleksnije turističke ture. Možda je svaki početak sezone obeležen smrtnim ishodom ili ubistvom, “Beli lotos” nikad nije bio nužno samo triler i narativni znak pitanja – ko je ubica, već šta se sve desilo pre nego što je neko ispustio dušu. Upravo zato je Vajt genijalno iskoristio koncept odmora, kratak vremenski vakum odvojen od svih uloga i normativa u kojima ljudi plivaju preostalim danima u godini. Kratko, ali dovoljno vreme za skidanje našminkanog lica za druge koje kako dani prolaze počinje sve više da liči na ono koje je oduvek bilo, pre nego što se izvukao ajlaner oštar kao ivica noža. Na kraju krajeva osobe za koje mislimo da dobro poznajemo ipak najbolje upoznamo tek kad počnemo da živimo sa njima ili odemo na odmor. Tih desetak dana je kao generalno čišećenje u stanu, ne deluje da ima mnogo prašine sve dok ne pomerimo krevet i suočimo se sa ekosistemom koji živi nek svoj život dok mi spokojno spavamo.

Trajekt koji prevozi novu turu gostiju čini petočlana porodica Ratlif ili bolje rečeno porodični identitet ofarban finansijskim ugledom i južnjačkim konzeverativizmom, trio prijateljica koje se jako vole, a poznaju se kao ja i moja savetnica u banci, novopečeni emotivni par sa karmičkim razmakom u godinama starosti, a u paralelnoj vazdušnoj lini putuje i dobro poznato lice iz prve sezone – maserka Belinda. Tajland je njena nova šansa, posle propalog biznisa sa infantilnom Tanjom (Dženifer Kulidž). Belinda je spremna za učenje novih istočnjačkih veština, ali dobila je još jedan zadatak – suočavanje sa ozloglašeno poznatim licem iz ranijih sezona.

Na papiru ne postoje nikakvi razlozi za brigu, glumačka ekipa Džejson Ajzek, Volton Godžins, Keri Kun i Ejmi Lou Vud, scenario Majk Vajt, truli bogataši koji se iz minuta u minut iz sata u sat sve više uvaljuju u blato, kontroverzne teme identiteta, narušeni porodični odnosa, zavisnost od lorazepama, površni prijateljski odnosi, mutni poslovi, Tajland prepun zmija otrovnica, luksuzan hotel… Šta može da pođe po zlu? Izgleda dosta toga, ali ne ono što bi trebalo da krene po zlu.

“The White Lotus” u trećoj sezoni upao je u neočekivanu zamku karakterne kompleksnosti, dopadljivosti, interesovanja i želje da se vreme potroši sa izabranim likovima. Uspeh serije je počivao na živopisnim i izvitoperenim ličnostima sa posrnulim moralnim kompasom i temperamentom. Vajt je uvek izbegavao jednodimenzionalost likova, što je glumcima, ali i karakterima koje smo do sada pratili davao posebnu čar. Ovog puta slojevi likova i njihova kompleksnost u kontekstu priče su surovo usiljeni, a samim tim i dosadnjikavi. U četvrtoj epizodi, koja će tek biti emitovana, većina likova iz sezone je na jahti koja obilazi ostrvo. Njihove agende i ciljevi po prvi put se u potpunosti razotrkivaju u poznatom i očekivanom maniru za dramski tip serija, ali ekspozicija likova sama po sebi nije bog zna šta zanimljiva.

Jedan od najkontroverzniji likova je Viktorija Ratlif koju tumači Parket Pouzi. Stereotipni lik žene sa juga koja je privilegovani konezervativac sa elementima mizoginije, homofobije, podrivanja mačozima, iako je žena, karakterno je obojena kao zavisnica od lekova za smirenje i socijalno anksiozna. Zamišljena je kao komični predah, zamena za Dženifer Kulidž. Nažalost, ona je samo jedan od brojnih likova (sin Sakson, drugarice Lori, Džeklin, Kejt, Rik Hačet) koji je zadužen za najneprijatnije razmene rečenica koje jako retko, gotovo nikada ne dotiču domen humora. Gotov je neverovatno koliko dijaloga, iako namerno, isključivo se zasniva na najbanalnijem nivou razgovora koji ne vodi nikuda, niti daje intrigantan uvid u lik.

Možda su najbolji primer prijateljice Lori, Džeklin i Kejt koje uporno ogovaraju jedna drugu iza leđa. Snebivaju se koliko su propale ili uradile plastičnih operacija, za koga su glasale na prethodnim izborima, ali kada njihov lik dođe na red, Majk Vajt je ostavio začuđujuće prazne likove sa pretencioznim problemima.

“Beli lotos” u trećoj sezoni se trudi svim silama, zahvaljujući odličnim likovima i temama u drugoj sezoni, da novim akterima da karakternu dubinu, iako su plići od plitkog potoka.

Putovanje na Tajland je možda u startu bilo osuđeno na pad na niske grane, naročito posle Sicilije. Nema sumnje da i dalje postoji zainteresovanost za rasplitanje radnje i šta će se svima desiti do samog kraja, ali ovoliki broj nezanimljivih ličnosti na jednom mestu nužno vodi ka osećaju – što se mene tiče mogu svi na kraju da poginu. Vreme će pokazati svoje, ali treća sezona, brzo će pasti u zaborav.

Ah, neprijatnost. Niko je ne voli. Onaj osećaj kad želite da pobegnete iz sopstvenog tela jer ljudi oko vas ne shvataju šta rade, a ne možete da ih zaustavite. Gostima treće sezone Belog lotosa nema neke preterane pomoći, ali kad ste već se zarobili sa njima možete da budete dete koje kaže – mama, kad ćemo kući.