Bogatiji Nemci odlaze iz Nemačke - i to s dobrim razlogom

Podaci nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis) potvrđuju da se tokom godinu dana više od 288.000 nemačkih državljana preselilo u inostranstvo, piše Euronews.

Najnovije istraživanje, koje je za platformu za zapošljavanje Indeed sprovela istraživačka agencija Appinio, ukazuje na to da se taj trend nastavlja. Od 2020. godine broj pretraga međunarodnih oglasa za posao više se nego udvostručio.

Posebno je izražena želja za odlaskom među ljudima s visokim primanjima.

Više od polovine ispitanika čije domaćinstvo ostvaruje neto prihod od najmanje 6.000 evra mesečno (54 odsto) izjavilo je da je tokom protekle godine konkurisalo za posao u inostranstvu ili istraživalo mogućnosti zaposlenja van Nemačke.

Čak dve trećine ispitanika navodi da razmišlja o zaposlenju u inostranstvu, dok je oko 30 odsto već aktivno tražilo posao ili slalo prijave.

Među onima koji žele da odu, njih 77 odsto planira da živi van Nemačke nekoliko godina ili čak trajno.

Prema podacima Indeeda, potencijalni iseljenici najčešće traže kancelarijske poslove, poput onih u marketingu, a veliko interesovanje postoji i za poslove u tehnologiji, ugostiteljstvu i logistici.

Veća primanja i bolji kvalitet života

Istraživanje je pokazalo i šta najviše podstiče Nemce da razmišljaju o iseljavanju.

Najčešći razlozi su mogućnost veće zarade i bolji kvalitet života, što je navelo oko 51 odsto ispitanika.

Oko 42 odsto priželjkuje prijatniju klimu ili manje poresko i socijalno opterećenje u drugoj zemlji.

S druge strane, bolje mogućnosti za razvoj karijere i napredovanje presudne su za znatno manji broj ispitanika - njih 24 odsto.

Virginia Sodergeld, ekonomistkinja tržišta rada u Indeedu, smatra da je međunarodna mobilnost u načelu pozitivna jer iskustvo i znanje stečeno u inostranstvu mogu da podstaknu inovacije i otvore nove poslovne prilike.

Ipak, upozorava da činjenicu da dve trećine zaposlenih razmišlja o odlasku treba shvatiti i kao znak nezadovoljstva uslovima života i rada u Nemačkoj.

Čini se da mnogi smatraju da su porezi i doprinosi previsoki. Od svakih 100 evra koje poslodavac izdvoji za prosečnog samca, zaposlenom u Nemačkoj ostane tek oko polovine - 50,70 evra neto. Ostatak odlazi na porez na dohodak i doprinose za socijalno osiguranje koje plaćaju i zaposleni i poslodavac.

To potvrđuju i rezultati istraživanja: 70 odsto ispitanika smatra da je poresko opterećenje u odnosu na visinu primanja previsoko i da se lični trud i zalaganje na poslu nedovoljno isplate.

Najpoželjnije zemlje za iseljavanje

Koje zemlje najviše privlače one koji žele da odu?

Sa udelom od 14,4 odsto svih pretraga, Sjedinjene Američke Države i dalje su najpoželjnija destinacija za iseljavanje. Ipak, interesovanje za SAD značajno je oslabilo - broj pretraga pao je za 34 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Na drugom i trećem mestu nalaze se Ujedinjeno Kraljevstvo i Švajcarska, sa po 13,6 odsto udela. Interesovanje za Ujedinjeno Kraljevstvo poraslo je za 38 odsto, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati i Indija zabeležili rast od 24 odsto. Australija je takođe postala privlačnija, uz rast interesovanja od deset odsto.

Sigurnost naspram prilika

Prednosti Nemačke, s druge strane, uglavnom se odnose na oblasti koje visoko traženim međunarodnim stručnjacima često nisu presudne, jer predstavljaju više sigurnost i stabilnost nego mogućnosti za profesionalni razvoj.

Oko 60 odsto ispitanika kao najveću prednost Nemačke istaklo je društveno okruženje, 47 odsto zaštitu radnih prava, a nešto manje od 35 odsto sistem socijalne zaštite.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), prošle godine iz Nemačke se iselilo oko 97.000 nemačkih državljana više nego što ih se vratilo. To je najveći negativni migracioni saldo od 2017. godine.

Situacija je potpuno drugačija kada je reč o osobama koje nemaju nemačko državljanstvo. U toj grupi Nemačka je prošle godine zabeležila neto doseljavanje veće od 200.000 ljudi.

Poslednjih godina u Nemačku ne dolaze samo izbeglice. Značajno je porastao i broj visokoobrazovanih stručnjaka iz trećih zemalja, poput Indije. Mnogi od njih rade u IT sektoru, na primer u razvoju softvera, veštačkoj inteligenciji i digitalizaciji, ali i u inženjerstvu i naučnoistraživačkom radu, prenosi N1info.hr.