Snimljen objekat nepoznatog porekla ponovo i sad je u blizini Sunca - evo kako izgleda

Kometu 3I/ATLAS, koja potiče iz međuzvezdanog prostora, sada je ponovo moguće videti sa Zemlje nakon što je prošla iza Sunca, pokazuju nove slike. Astronom Ćićen Džang, postdoktorski istraživač na opservatoriji Lowell u Arizoni, snimio je kometu 31. oktobra, koristeći pomenuti teleskop. Veruje se da je to prva optička fotografija komete nakon njenog periheliona, tačke najbliže Suncu.

Džang je kasnije otkrio da je kometa vidljiva i pomoću malih teleskopa, o čemu je pisao na svom blogu Cometary 2. novembra. Prema njegovim rečima, amaterski astronomi širom severne hemisfere sada bi mogli da je uoče na nebu.

„Sve što vam je potrebno jeste vedro nebo i vrlo nizak istočni horizont“, rekao je Džang za Live Science. „Neće izgledati spektakularno više kao magličasta mrlja ali će iz dana u dan postajati sve vidljivija.“

Naučnici su od jula, kada je otkrivena, mnogo saznali o kometi 3I/ATLAS. To je tek treći zabeleženi međuzvezdani objekat koji je prošao kroz naš Sunčev sistem. Kreće se neverovatnom brzinom od preko 210.000 kilometara na sat, i to po veoma ravnoj i stabilnoj putanji.

Kometu je nakratko sakrilo Sunce dok je prolazila kroz svoju najbližu tačku orbite perihelion, 29. oktobra. U tom trenutku, kometa se približila Suncu na svega 1,4 astronomske jedinice (oko 210 miliona kilometara). Ipak, naučnici i amateri nastavili su da prate njen put pomoću podataka sa svemirskih teleskopa.

Dan ranije, 28. oktobra, Džang i njegov kolega objavili su na platformi arXiv studiju koja pokazuje da je kometa 3I/ATLAS neposredno pre periheliona naglo zasijala i poprimila plavičastu boju  znak da su gasne emisije u velikoj meri doprinele njenom sjaju. Džang je dodao da kometa možda i dalje postaje sjajnija, ali da je potrebno više podataka da bi se to potvrdilo.

Prema njegovim rečima, Discovery teleskop opservatorije Lowell verovatno je jedan od retkih velikih teleskopa koji mogu da se usmere dovoljno nisko prema horizontu da bi snimili kometu tako brzo nakon periheliona. Kometa se sa Zemljine tačke gledišta sada kreće ka severu, odmičući se od severoistočnog horizonta.

Džang je objasnio da postoji kratak vremenski prozor u ranim jutarnjim satima kada se kometa može posmatrati tada je tek malo iznad horizonta, dok je Sunce još uvek dovoljno nisko da nebo ne bude previše osvetljeno.

Pošto je vreme na velikim teleskopima dragoceno, Džang koristi i svoj mali teleskop sa sočivom od 15 centimetara, da bi testirao uslove i pripremio se za precizna merenja. Upravo tim teleskopom uspeo je da zabeleži novu fotografiju kada je kometa bila oko 16 stepeni udaljena od Sunca (5 stepeni iznad horizonta).

Džang je naveo da su tokom prolaska komete zabeležena i radio posmatranja, te da možda postoje i drugi optički snimci nakon periheliona, ali da ih do sada nije video.

Sada ulazimo u važan period za posmatranje komete 3I/ATLAS. Kada se komete približe zvezdama, toplota izaziva isparavanje leda na njihovoj površini, pa one otpuštaju gas i svetle. To znači da će astronomi sada moći detaljnije da prouče njen sastav.

U medijima su se pojavile nagađanja da bi 3I/ATLAS mogla biti vanzemaljski objekat ili letelica, ali većina naučnika smatra da je reč o prirodnoj kometi iz nepoznatog sistema unutar Mlečnog puta. Neke studije sugerišu da bi mogla biti i najstarija kometa ikada otkrivena čak oko tri milijarde godina starija od Sunčevog sistema.

Preliminarna istraživanja takođe pokazuju da je dugotrajno izlaganje svemirskom zračenju preoblikovalo njen izgled, stvarajući zadebljenu, zračenjem „sprženu“ koru, zbog koje više ne liči na objekte iz svog matičnog sistema. Ako je to tačno, naučnicima će biti teže da utvrde njeno poreklo.

Ipak, očekuje se da će narednih meseci uslediti nova istraživanja i posmatranja, jer se kometa ponovo pojavila na noćnom nebu.

„Kometa se brzo udaljava od Sunca“, rekao je Džang. „Za nedelju dana biće već 25 do 30 stepeni od Sunca tada će mnoge velike opservatorije širom sveta moći da počnu detaljna posmatranja.“