Naučnici dali konačan odgovor na pitanje da li Bog postoji - iznenadiće i vernike i ateiste

U popularnoj kulturi, Bog se predstavlja kao starac sa belom bradom i u belim haljinama, kao u Mikelanđelovom delu "Stvaranje Adama", koje se nalazi na plafonu Sikstinske kapele u Vatikanu. Ovo delo iz 16. veka prikazuje trenutak kada je Bog stvorio čovečanstvo. I u Bibliji, Bog se uglavnom pominje u muškom rodu, dok jedan stih iz Starog zaveta podržava tradicionalni prikaz Boga u beloj boji: "Njegova odeća bila je bela kao sneg, kosa na njegovoj glavi bila je bela kao vuna. Njegov presto je bio u plamenu, a točkovi su mu bili od vatre. Reka vatre je izlazila pred njim."

Međutim, verski stručnjaci tvrde da Bog nije ni muškarac ni žena. Bog nije antropomorfizovan – nije ljudsko biće, već predstavlja subjektivnu stvarnost koja je vodič i izvor snage za mnoge ljude.

"Bog nije projekcija naših potreba"

Dr Ilaja Delio, teološkinja sa Univerziteta Villanova u Pensilvaniji, tvrdi da je ljudska kultura dugo pridavala ljudske karakteristike Bogu, ali to ga ne čini čovekom.

"Mi smo antropomorfizovali Boga – pretvarajući ga u ' supermuškarca', velikog tipa na nebu kojeg možemo ili prihvatiti ili odbiti", izjavila je Delio za Daily Mail. "Ali to nije Bog - to je projekcija naše potrebe za bogom".

Bog, prema dr Delio, "nije objekat koji treba da posmatramo", već je "subjekat", "ime samog bića" i "simbol neograničenog života".

"Bilo ko ko argumentuje za ili protiv Boga nije razumeo reč Bog", dodala je ona. "Zato, Bog nije objekat oko kojeg treba raspravljati, već je temelj svega što postoji, neograničen ljudskim umom."

Bog kao "subjekat"

Sličnog mišljenja je i Aleksandros Batalijas, doktorand na Univerzitetu u Kembridžu koji se bavi temom veštačke inteligencije i teološke antropologije.

"Tokom istorije hrišćanstva, teolozi i filozofi su pokušavali da koriste racionalne argumente i dokaze kako bi dokazali postojanje Boga", rekao je Batalijas. "Ali stvarnost Boga nije dokaziva jer nadmašuje ljudsko razumevanje."

Prema Batalijasu, "ne postoji način da se konstruiše argument ili teorija koja bi objektivno dokazala postojanje Boga, jer Bog nije objekat koji bi mogao da se analizira ili meri."

Veliki prasak i pitanje stvaranja univerzuma

Da li je Bog stvorio univerzum, pitanje je koje i dalje izaziva mnogo polemika – i verovatno nikada neće imati definitivan odgovor. Iako mnogi naučnici priznaju da ne postoji dokaz koji bi osporio ovu teoriju, isto tako ne postoji nijedan eksperiment koji bi mogao da detektuje Boga.

Naučnici generalno smatraju da je univerzum nastao kao rezultat Velikog praska pre oko 14 milijardi godina. I dok neki hrišćani veruju da je Veliki prasak zahtevao božanskog stvoritelja, mnogi akademici odbacuju ovu sugestiju, uključujući i Stivena Hokinga.

Poznati engleski fizičar je tvrdio da je Veliki prasak bio neizbežan zbog zakona gravitacije, suprotstavljajući se verovanju Isaka Njutna da univerzum mora biti dizajniran od strane Boga jer nije mogao nastati iz haosa. U svojoj knjizi Veliki dizajn iz 2010. godine, Hoking je izjavio: "Univerzum može i hoće da se stvori iz ničega", pokrećući time versku debatu. "Nije neophodno prizvati Boga da bi pokrenuo univerzum. Spontano stvaranje je razlog što postoji nešto umesto ničega."

Pogled ateiste: "Bog je deluzija"

Britanski evolucioni biolog, Ričard Dokins, poznat po svojim ateističkim stavovima, identifikovao je sedam ključnih tačaka koje definišu verovanje u postojanje božanskog bića. Ove tačke se kreću od 100 odsto sigurnih da Bog postoji (teista) do 100 odsto sigurnih da Boga nema (ateista), sa neutralnom pozicijom na sredini.

Dokins, koji je ateista, smatra da je koncept ličnog Boga "deluzija". U svojoj knjizi Bog kao deluzija, napisao je: "Postoji nešto infantilno u pretpostavci da neko drugi treba da da smisao i poentu tvom životu." On smatra da je "istinski zreo pogled na život da naš život ima isti smisao, potpunost i divotu koju sami izaberemo da mu damo."

Na kraju, ispostavlje se da pitanja o postojanju Boga ostaju duboko lična i izazivaju snažne reakcije kako među vernicima, tako i među ateistima, što pokazuje koliko su duboko ukorenjena u našoj kulturi i filozofiji.