Najveći ledeni breg na Antarktiku je pukao i evo kako izgleda: Posledice za sve nas mogu da budu užasne

Nekada težak gotovo milijardu tona i površine od 3.672 kvadratna kilometra, ledeni breg A23a pažljivo prate naučnici još od kada se odvojio od Filčner-Ron ledene ploče na Antarktiku 1986. godine. Tokom decenija, A23a je više puta nosio titulu „najvećeg postojećeg ledenog brega”, a ponekad su ga nadmašivali veći, ali kratkotrajniji ledeni bregovi, poput A68 iz 2017. i A76 iz 2021.

„Ledenjak se brzo raspada i oslobađa ogromne delove, koji se sami proglašavaju velikim ledenim bregovima od strane američkog Nacionalnog centra za led koji ih prati”, rekao je oceanograf BAS-a Endru Mejers u mejlu za CNN u sredu.

Prema njegovim rečima, „megaberg” je sada smanjen na oko 1.700 kvadratnih kilometara. A23a je više od 30 godina bio nasukan na dnu Vedelovog mora, verovatno dok se nije dovoljno smanjio da izgubi vezu sa morskim dnom.

Okeanske struje 2020. godine su ga odnele, ali se zatim ponovo zaglavio u takozvanoj Tejlorovoj koloni — vrtlogu vode koji nastaje kada okeanske struje udare u podvodnu planinu, sve dok prošlog decembra nije ponovo prijavljeno da je u pokretu. U martu ove godine nasukao se na kontinentalnu policu, a u maju se ponovo oslobodio i zaplovio.

Mejers je objasnio okolnosti koje su dovele do raspadanja. „Od maja, kada se oslobodio nakon nekoliko meseci provedenih nasukan na kontinentalnoj polici, sledi snažnu mlaznu struju poznatu kao Južna antarktička kružna struja, koja ga vodi u smeru suprotnom od kazaljke na satu oko Južne Džordžije. Ova struja će verovatno na kraju odneti breg i njegove delove ka severoistoku, i dalje u okviru tzv. aleje ledenih bregova.”

Dodao je da A23a „sledi sličnu sudbinu” kao drugi megabergovi, poput A68 iz 2021. i A76 iz 2023, koji su se takođe raspali u blizini Južne Džordžije, britanske prekomorske teritorije u južnom Atlantiku, iako se A23a duže održao u jednom komadu od njih.

Raspad znači da titulu najvećeg ledenog brega na svetu sada nosi D15a, koji se prostire na oko 3.000 kvadratnih kilometara i, kako kaže Mejers, „prilično je statičan na antarktičkoj obali blizu australijske baze Dejvis”.

A23a trenutno i dalje ima titulu drugog po veličini na svetu, ali Mejers navodi da će se to „brzo promeniti” jer će nastaviti da se „fragmentira u narednim nedeljama”. Toplija voda i dolazak južnog proleća verovatno će ga razbiti na „ledenjake premale da bi se dalje pratili”, dodao je.

Odvajanje ledenih bregova je prirodan proces i naučnici nemaju dovoljno primera megabergova da bi znali da li se njihova učestalost povećava sa globalnim zagrevanjem, rekao je Mejers. Jasno je, međutim, da su ledene ploče izgubile trilione tona leda zbog povećanog formiranja ledenih bregova i topljenja tokom poslednjih decenija, što je u velikoj meri posledica zagrevanja okeanske vode i promena u strujama.

Klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem pokreću zabrinjavajuće procese na Antarktiku, koji bi mogli da dovedu do katastrofalnog porasta nivoa mora.

Naučnici sa BAS-ovog istraživačkog broda RRS Sir Dejvid Atenboro posetili su A23a dok je bio nasukan na polici kod Južne Džordžije. Uzorci prikupljeni tada nedavno su poslati u Veliku Britaniju na analizu, potvrdio je portparol BAS-a za CNN.

„Nasukavanje i ogromno oslobađanje hladne slatke vode verovatno su imali veliki uticaj na organizme na morskom dnu i u okolnoj vodi”, rekao je portparol, dodajući: „Važno je razumeti ove posledice jer bi veliki ledeni bregovi mogli postati uobičajenija pojava kod Južne Džordžije usled globalnog zagrevanja.”