23
Tamna energija, misteriozna sila koja pokreće širenje svemira, izgleda da postaje slabija, prema istraživanju koje bi moglo da „sruši“ trenutno prihvaćeno naučno objašnjenje sudbine kosmosa.
Ako se ovo otkriće potvrdi, rezultati tima koji radi na instrumentu za spektroskopsko proučavanje tamne energije (Desi) u Nacionalnoj opservatoriji Kit Pik u Arizoni mogli bi imati duboke posledice po teorije o evoluciji svemira, otvarajući mogućnost da njegovo sadašnje širenje u nekom trenutku krene u suprotnom smeru i završi se u scenariju poznatom kao „veliki kolaps“, piše The Guardian.
Sugestija da je tamna energija dostigla svoj vrhunac pre nekoliko milijardi godina predstavljala bi i prvu značajnu promenu u poslednjih nekoliko decenija u široko prihvaćenom teoretskom modelu svemira.
Profesor Aleksi Leoto-Harnet, jedan od glavnih naučnika Desi projekta i kosmolog na Univerzitetu Kalifornije u Santa Kruzu, izjavio je: „Ono što vidimo je duboko intrigantno. Uzbudljivo je pomisliti da smo možda na pragu velikog otkrića o tamnoj energiji i fundamentalnoj prirodi našeg svemira.“
Tamna energija je otkrivena kasnih 1990-ih kada su astronomi proučavali eksplozije udaljenih supernova kako bi utvrdili kako se stopa širenja svemira menjala tokom vremena. Očekivalo se da gravitacija usporava širenje koje traje od Velikog praska, ali umesto toga, supernove su ukazale da se širenje svemira zapravo ubrzava, što je pripisano nepoznatoj sili nazvanoj tamna energija.
Dosad se pretpostavljalo da je tamna energija konstantna, što bi značilo da će svemir na kraju završiti u scenariju poznatom kao „veliko smrzavanje“ (Big Freeze), u kojem će sve galaksije biti toliko udaljene da čak ni svetlost neće moći da premosti prostore među njima. Međutim, najnoviji podaci predstavljeni u četvrtak na Globalnom fizičkom samitu Američkog fizičkog društva u Anaheimu, Kalifornija, dovode u pitanje ovu teoriju.
Instrument Desi koristi svojih 5.000 optičkih vlakana za mapiranje svemira sa dosad neviđenom preciznošću. Njegovo najnovije izdanje podataka obuhvata 15 miliona galaksija, prekrivajući period od 11 milijardi godina istorije, što je omogućilo kreiranje najdetaljnije trodimenzionalne mape svemira do sada.
Rezultati sugerišu da je tamna energija dostigla svoj maksimum kada je svemir bio otprilike na 70% svoje trenutne starosti i da je sada za oko 10% slabija. To znači da se širenje svemira i dalje ubrzava, ali da tamna energija polako „pušta gas“.
Profesor Karlos Frenk, kosmolog sa Univerziteta u Daramu i član Desi tima, rekao je: „Ono što otkrivamo jeste da zaista postoji nešto što gura galaksije dalje jedne od drugih, ali ta sila nije konstantna. Ona opada.“
Rezultati još uvek nisu dostigli takozvani prag statističke sigurnosti od „pet sigma“, koji je zlatni standard u fizici za potvrđivanje otkrića. Međutim, mnogi istraživači iz tima promenili su svoj početni skepticizam u uverenost u ispravnost rezultata.
„Ja nemam dilemu“, rekao je Frenk. „Detaljno sam pregledao podatke. Po meni, ovo je čvrst rezultat. Svedočimo rušenju starog modela i nastanku novog.“
Profesor Džon Pikok, kosmolog sa Univerziteta u Edinburgu i član Desi tima, koji je prošle godine izražavao sumnju u promenljivu prirodu tamne energije, sada je promenio mišljenje. „Ekstremne tvrdnje zahtevaju ekstremne dokaze“, rekao je. „U nauci gotovo ništa nije apsolutno, ali bih stavio 1.000 funti na tačnost ovog rezultata.“
Ipak, neki naučnici ostaju oprezni. Profesor Džordž Efstatiu sa Univerziteta u Kembridžu, koji nije bio deo istraživanja, rekao je: „Moj zaključak iz ove analize je da merenja još uvek ne daju konačne dokaze za promenljivu tamnu energiju. Ali to bi se moglo promeniti kako Desi bude prikupljao još podataka.“
Ako tamna energija nastavi da slabi do tačke kada postane negativna, svemir bi mogao da završi u obrnutom Velikom prasku, poznatom kao Veliki kolaps.
Naučnici ne znaju zašto bi tamna energija, za koju se procenjuje da čini oko 70% svemira (dok ostatak čine tamna i obična materija), mogla da slabi. Takođe, nije jasno da li to znači da se zakoni fizike menjaju ili da postoji ključni element koji nam još uvek nedostaje.
Profesor Ofer Lahav, astronom sa Univerzitetskog koledža u Londonu i član Desi tima, rekao je: „Pošteno je reći da nemamo pojma šta su tamna materija i tamna energija. Teorija o konstantnoj tamnoj energiji je već sama po sebi dovoljno izazovna. A sada postaje još komplikovanije.“
Ali, dodao je, ovo otvara i nove mogućnosti. „Dvadeset godina smo bili zaglavljeni s tamnom energijom. Sada fizičari imaju nova pitanja.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
