1
Ko čuva našu planetu?
Krajem 2024. godine astronomi su uočili asteroid 2024 IR4 na putanji koja bi potencijalno mogla da ugrozi Zemlju. To je pokrenulo opsežna posmatranja ovog objekta – verovatno veličine fudbalskog terena – da bi se utvrdilo da nas ipak neće udariti, mada se ne može isključiti njegov uticaj na Mesec.
Zatim u januaru ove godine približavanje asteroida, možda milion puta većeg, prošlo je gotovo neprimećeno.
Dok asteroid 2024 IR4 ima prečnik između 40 i 90 metara i nazivan je „ubicom gradova“ koji je sposoban da izazove regionalnu štetu i utiče na klimu, veći asteroid pod nazivom 887 Alinda ima preko četiri kilometra u prečniku i mogao bi da izazove globalno izumiranje.
I dok Alinda ostaje izvan Zemljine orbite, 2024 IR4 zaista preseca našu orbitu i još uvek može da utiče na Zemlju, s tim što se to se neće dogoditi u doglednoj budućnosti.
I 887 Alinda i 2024 IR4 obiđu oko Sunca tri puta za jedno Jupiterovo okretanje. Pošto Jupiterova orbita traje 12 godina, asteroidima će biti potrebno četiri godine da se vrate na istu putanju 2028.
Ove posebne vrste asteroida su opasne jer se redovno vraćaju.
Alinda je otkrivena 1918. godine i imala je nekoliko bliskih prolaza u intervalima od četiri godine.
Asteroid 2024 IR4 je imao blizak prolazak svake četiri godine od 1948, ali je tek nedavno primećen. Još od 1970-ih nije se toliko pažnje poklanjalo asteroidima u takozvanom odnosu tri prema jedan sa Jupiterom.
Bliski prolasci ovih asteroida klase Alinda obično se dešavaju u dužim intervalima, ali kada su u ravni, vraćaju se nekoliko puta sa razmakom od četiri godine. Ograničavajući faktor je to koliko im je orbita nagnuta – ako su prilično nagnute, nisu često na „visini“ koja odgovara Zemljinoj, pa je manja verovatnoća da će udariti.
Loša vest u vezi s tim je da su i Alinda i 2024 IR4 veoma blizu u ravni Zemljine orbite i da nisu mnogo nagnute, pa je veća verovatnoća da će udariti.
Kako piše Science Alert, zbog rezonantnog „pumpanja“ koje orbitu proteže i ka unutra i ka spolja od asteroidnog pojasa, asteroid 2024 IR4 već je presekao Zemljinu orbitu, što mu je dalo priliku da udari. Mnogo opasnija Alinda se još uvek pumpa i za oko 1.000 godina možda će biti spremna da udari u Zemlju.
Jedna dobra vest je da će 2024 IR4 promašiti Zemlju 2032. godine, a kako se bude približila, biće izbačena iz Alinda orbite. Više se neće vraćati svake četiri godine.
Međutim, od orbitalnog udarca sa Zemlje njena orbita će i dalje prelaziti našu, samo ne tako često. Trenutna orbita pokazuje donekle blizak pristup (dalje od Meseca) 2052. godine, a dalje od toga proračuni nisu baš tačni.
Iako je Zemlja mala meta u velikom solarnom sistemu, nju povremeno ipak pogode asteroidi.
Ako je 2024 IR4 uspeo da nam se prišunja 2024, mogu li nas i drugi asteroidi iznenaditi? Poslednji koji je uspeo da nanese štetu se pojavio neotkriven 15. februara 2013. iznad Čeljabinska u Rusiji, povredivši mnoge ljude kada je udarni talas razbio staklo na zgradama.
Godine 1908. dogodila se veća eksplozija iznad Tunguske, u ruskom Sibiru, zabačenom regionu gde su ogromne površine šuma bile devastirane, ali je srećom malo ljudi povređeno.
Dok astronomi marljivo rade na istraživanju svemira, tehnologija napreduje i pomaže u čuvanju planete. Jedan od primera je Near-Earth Object (NEO) koji može biti veoma efikasan u otkrivanju asteroida.
Naučnici kažu da znaju za samo otprilike 40 odsto asteroida koji su dovoljno veliki da izazovu ozbiljnu regionalnu štetu i da se približe Zemljinoj orbiti.
Kada bude lansiran krajem 2027. godine, NEO će pronaći, pratiti i okarakterisati najopasnije asteroide i komete s ciljem da detektuje 90 odsto njih.
U svakom slučaju, za sada posebna pažnja mora da se obrati na asteroide kao što je 2024 IR4 jer se – vraćaju.
