Naučnici pokazali kako bi izgledao Antartik bez leda i prizor je da se "smrzneš"

Zahvaljujući višegodišnjem istraživanju koje sprovodi Britanski antarktički institut, svet polako dobija uvid u to kako zapravo izgleda ovaj kontinent ispod ledenog pokrivača. Letelice opremljene radarima, sonarima i instrumentima za merenje gravitacije mapiraju oblik čvrstog tla skrivene zemlje.

Najnovija karta skrivenog sveta – pod nazivom Bedmap3 – do sada je najdetaljnija. Otkriva planinske lance, nekadašnje rečne doline, duboke kotline i prostrane ravnice. Tim koji vodi glaciolog Hejmiš Pričard ističe da će ova mapa igrati ključnu ulogu u razumevanju složenih odnosa između tla i leda, posebno u kontekstu klimatskih promena koje menjaju lice Antarktika.

„Ovo je osnovni podatak na kojem se zasnivaju svi naši kompjuterski modeli koji predviđaju kako će se led kretati kako temperatura bude rasla“, objašnjava Pričard. „Zamislite da polivate sirup preko neravnog kolača – svi ti ispupčeni i udubljeni delovi određuju kuda će sirup teći i kojom brzinom. Isto važi i za antarktički led: grebeni ga mogu zadržati, dok će nizine ubrzati njegovo kretanje.“

Zaista, zanimljivo je pitanje – kako bi Antarktik izgledao kada bismo uklonili 27 miliona kubnih kilometara leda koji ga prekrivaju? Koja se geološka prošlost krije ispod? Kakve tajne još nisu otkrivene?

Nekada bismo mogli samo da nagađamo. Danas, zahvaljujući naprednoj tehnologiji i godinama predanog rada, naučnici mogu precizno da mapiraju ono što ljudsko oko ne vidi. Britanski antarktički institut više od šest decenija postepeno prikuplja podatke – iz vazduha, sa satelita, brodova, pa čak i sa ekspedicija koje se kreću pomoću psećih zaprega.

Bedmap3 je rezultat toga rada: kombinacija 277 istraživanja debljine leda, sa čak 82 miliona prikupljenih tačaka podataka. Time su popunjene mnoge praznine iz prethodnih mapa.

Jedna od tih praznina ticala se mesta gde je ledeni omotač najdeblji. Ranija merenja smestila su ga u oblast Asterolabijumske kotline u Adeli zemlji. Ali nova karta precizira – najdeblji sloj leda nalazi se na koordinatama 76,052 stepena južno i 118,378 stepeni istočno, u neimenovanom kanjonu gde led dostiže impresivnih 4.757 metara debljine.

Do sada su nedostajala i merenja oko planinskih lanaca, obala i nunataka (izolovanih planinskih vrhova koji vire iz leda). Bedmap3 je značajno poboljšao razumevanje ovih regiona, uključujući i samu oblast Južnog pola, Antarktički poluostrvo, Zapadni Antarktik i Transantarktičke planine.

Dok je relativno lako izmeriti visinu ledene mase iznad nivoa mora, oblik terena ispod leda ostaje misterija bez ovakvih karata. Tim Hejmiša Pričarda sada preciznije nego ikad može da proceni koliko leda zaista postoji.

Prema njihovim izračunima, ukupna zapremina leda na Antarktiku iznosi 27,17 miliona kubnih kilometara i pokriva površinu od 13,63 miliona kvadratnih kilometara. Prosečna debljina leda – uključujući i ledene police – iznosi 1.948 metara, a bez njih – 2.148 metara.

U slučaju da se sav led otopi, globalni nivo mora porastao bi za oko 58 metara. Iako je to u skladu s ranijim procenama, nova karta donosi nijansirane korekcije.

„Shvatili smo da je Antarktička ledena ploča deblja nego što smo ranije mislili i da se veći deo leda oslanja na podlogu koja se nalazi ispod nivoa mora“, objašnjava kartograf Piter Fretvel iz Britanskog antarktičkog instituta.

„To znači da je led izloženiji toploj okeanskoj vodi koja sve više prodire do ivica kontinenta. Ono što nam Bedmap3 otkriva jeste da je Antarktik ranjiviji nego što smo do sada mislili.“